*** Dešava se jednog dana u nedelji, mesecu, godini –  neznano kada i neznano gde. Lokacija određuje da li ste vi neposredan učesnik.

Model života koji poznajemo i kroz koji se provlačimo se dnevno urušava. Sve vrednosti kojima su nas učili ili indoktrinirali polako ali sigurno gube na značaju. Pošto radim, prinuđen sam da makar površno pratim događanja i vesti iz okruženja. Niko nije imun na poremećaje koji sustižu jedan drugi. Nama poznati oblici rada i života u okruženju se definitivno menjaju i to na način koji odgovara jako malom broju ljudi. Raspadaju se temelji na kojima smo vaspitavani, monetarni sistem, obrazovni, medicinski, kulturni, vrednosni…

Blagodeti i zamke urbanizacije

Urbanizacija je tokom vremena donosila sve više udobnosti, pogodnosti i lagodnog načina življenja. Kroz generacije smo se na to prilagodili, gubivši tokom vremena sve više kopču sa prirodom i prirodnim načinom života. Ukoliko svest o prirodi nije izražena kod roditelja, a kod većine nije, današnja deca nemaju organsku potrebu za boravkom u prirodi niti ko ima da im razvije taj osećaj i da ih nauči kako da je istražuju, razumeju, zavole, nauče o prirodnom poretku, kao i da prepoznaju jestivo samoniklo bilje…

Tako stasavaju generacije koje se najblaže rečeno ne snalaze u prirodi, doživljavaju je ograničavajuće ili neprijateljski, ne znaju da piške bez WC šolje, plaše se insekata, ne mogu da podnesu dan bez tuširanja, nedostaju im fast food kiosci na šumskim stazama, nemaju pojma kako se loži vatra, niti kako to učiniti na bezbedan način bez rizika od požara…

         Ranjivost urbanog sistema

Sa druge strane, gradovi iz brojnih razloga postaju sve ranjiviji i kao takvi sve manje sigurna mesta za život. Šta ako se jedno jutro probudite i saznate da nema benzina i da će to da potraje; šta ako je česma presušila, a u prodavnici zateknete prazne rafove sa vodom i hranom; šta ako je prestalo snabdevanje strujom, ne radi lift, nema grejanja, nema šta niti na čemu da se skuva…

Nećemo ulaziti u to šta sve može da dovede do takve situacije, da li su to prirodni, ekonomski ili politički faktori. Do sada smo imali iskustva sa bombardovanjem, zemljotresom, od nedavno i sa katastrofalnim poplavama. Prirodne katastrofe više nisu nešto što se dešava tamo negde u svetu, o čemu saznajemo sedeći pred TV ekranom u toploj sobi i sa šoljom kafe u ruci.

Kada prvi put čuje ili pročita ovako nešto, većina je sklona da se nasmeje i odmahne rukom – što bi razmišljali o katastrofičnim scenarijima koji su i onako samo obična fikcija. Već drugi put će neki medju njima staviti prst na čelo i umesto da oteraju neprijatnu pomisao pokušati da razmisle o toj imaginarnoj “šta-ako” situaciji… Ukoliko se odvaže da nastave da razmišljaju, promeniće im se ugao gledanja na one koji upozoravaju na krhkost i ranjivost sistema savremenog urbanog života. Prestaće da ih posmatraju kao katastrofičare koji gube zdrav razum. To je dovoljno za početak – biti otvoren da se razmotri i ono o čemu sami nismo do tad razmišljali.

Zdravo-za-gotovo stil života

Šta sve u životu shvatamo kao zdravo za gotovo, a stvarnost može to da preokrene? Odmah mi pada na pamet razgovor sa roditeljima, par meseci nakon što sam se zaposlio. Pitali su me da li deo plate odvajam za štednju? Iskreno sam bio iznenađen pitanjem i odgovorio da ne, jer kad krenem na letovanje i zimovanje koristiću karticu i čekove. Ne zato, rekoše mi, šta ako neki mesec ne primiš platu? Nasmejao sam se od srca i upitao kako to može da se dogodi da ne primim platu?! Bile su to davne 80-te godine i pitanje je zbilja delovalo kao fikcija. Jednostavno, plata se podrazumevala, bilo je nešto najnormalnije da svaki mesec dobiješ platu, kao što je bilo normalno da kad si se jednom zaposlio više nikad nećeš ostati bez posla.

Dakle, šta danas prihvatamo zdravo-za-gotovo i koliko je taj stav utemeljen?

Da li ste u stanju da sagledate strahovit domino efekat koji može izazvati samo jedno iskakanje – prekid transporta na nekoliko dana ili nedelja?

Ako stane transport…  

Prvo sa čime bismo se suočili skoro trenutno je nestašica, jer ekonomično poslovanje nalaže da se izbegava gomilanje zaliha. Roba se često poručuje od danas za sutra, razvijen je i sistem hitne dostave tzv. ambulantno snabdevanje.

Kakve su vaše kućne zalihe? Po pravilu porodične zalihe hrane jedne četvoročlane porodice su na nivou 3-4 dana. U slučaju vode za piće, ukoliko pijete flaširanu vodu to je par flaša, a ukoliko ste na česmovači, verovatno nemate rezervu. Zalihe sredstava za higijenu su za par dana ili nešto veće. Imate li uopšte u rezervi: gorivo, drva, ugalj, petrolej, sveće, šibice, lekovi, sredstva za dezinfekciju… Da li u stanu imate dimnjačka mesta ili su centralno grejanje i grejanje na struju jedine opcije?

Kad stane transport, nastaje kolaps organizovanog sistema dotura robe. Više nema redovnog popunjavanja polica robom koju dnevno kupujemo. Nestašica dovodi do histerije, pljačke i nasilja. Na pumama nestaje gorivo. Pijace prestaju da rade. U bolnicama ponestaju lekovi i zavojni materijal, operacije se otkazuju. Pošta, banke, brza pošta i bankomati prestaju da funkcionišu, novac više nije sredstvo plaćanja. Crna berza se brzo uspostavlja, cene idu nebu pod oblake. Sva proizvodnja staje, jer nema dopreme sirovina. Voda iz vodovoda, ukoliko je ima, postaje neupotrebljiva za piće. Sistem snabdevanja električnom energijom je u kolapsu. Sveće, baterije, akumulatori i agegati su razgrabljeni. Gomila se otpad jer ne funkcionišu komunalne službe. Nagli porast infektivnih i stomačnih obolenja. Stopa smrtnosti se drastično povećava…

Scenario o kome govorimo, izazvan je samo pretpostavkom prekida transporta, nečim takoreći benignim u odnosu na nuklearne katastrofe, zemljotrese i poplave velikih razmera, ratna dejstva i dr.

Kako izgleda spisak proizvoda koji u vanrednim uslovima mogu da budu jako važni, a u normalnim okolnostima na njih ne obraćamo posebnu pažnju?

• Konzervirana hrana, brašno, pirinač, pasulj, ječam, ulje, testenina, šećer, med, mleko …
• Vreće za spavanje, šatori, rančevi, gumene čizme…
• Šibice, upaljači, petrolej lampe, baterijske lampe, baterije, akumulatori.…
• Ogrevno drvo, ugalj, briket, pelet, boce sa gasom za domaćinstvo.
• Mobilni prečišćivači za vodu malih gabarita.
• Gorivo i mazivo.
• Svi tipovi ambalaže (plastične i metalne kante, kanisteri…).
• Sredstva za dezinfekciju vode, sanitarne opreme, radnh površina, toaletnih prostorija, mobilni wc-i.
• Zavojni materijal, šamponi i sredstva protiv vaši, buva, gljivica, šuge, lekovi za asmatičare, rastvori za dijalizu…
• Lovačko oružje, municija, sekire, motorne i ručne testere, rezervni delovi za iste.

Spisak nije konačan.

Nije poznato kolike su zalihe navedenih proizvoda u državnim magacinima. Osim toga, podsetimo se da je iz škola i sa fakulteta odavno izbačen sistem predvojničke obuke i prva pomoć, a da su časovi fizičkog svedeni na zanemariv minimum.

I na kraju, čemu ovaj tekst? Tek toliko da zagolica maštu i podseti nas na realnost u kojoj živimo, prihvatajući svakodnevicu zdravo-za-gotovo.

Boris Pišot, alpinista3@gmail.com 

Survival Forum http://survival.freeforums.org

—

Tekst je prvi put objavljen na blogu “Vukojebina”https://vukojebina.blogspot.com/