Ситнице из дућана баке апотекарке Аутор: Мр пх спец. Фзз ајурведски саветник и практичар Хаџи Милена Миња Павловић.

Празнична атмосфера поново је завладала градом. Журимо,јуримо,а куда и зашто остаје без прецизног одговора. Одређени делови града се уређују,поправљају. Наши странци су дошли на заслужени одмор. Можда не бисмо ни приметили да су ту да се не чуде како се готово ништа не може купити за целу велику новчаницу. Е,рођаци… Дочекали смо и први снег у овој години. Остаје нам да видимо још хоће ли се путари изненадити временским приликама или ће овог пута бити спремни. Дани 2014.су готово избројани и генерално сви чекамо да је испратимо и у великом стилу дочекамо Нову. Док чекамо Нову, анализирамо још увек актуелну годину. Од Нове очекујемо, генерално опет сви, као да смо програмирани здравље, срећу и новац. Авај….где су нам нестале конкретне жеље или боље речено,шта нам се десило? Знам….живи се да се преживи. Управо,због жеља кренула сам последњих дана актуелне 2014.године у потрагу за срећом. Руку на срце,праведно говорећи ово је била авантура коју ћу свакако памтити и која је обележила крај 2014.

„ Опростите,молим Вас, шта је то што желите у 2015.?“

Без обзира на временске прилике, пут у Хомоље је нешто што се једноставно осети или не, поготово ако кренете са идејом да откријете шта је то што људи називају срећом и где се она може наћи. Мој сапутник и на овом путу била је Мара. Да, иста она Мара с којом другујем и хајдукујем већ две деценије.

Не знам ни сама на колико смо врата покуцале, колико пута смо постављале исто питање и добиле готово исте одговоре. СРЕЋА, НОВАЦ.Да ли је новац повезан са срећом или срећа са новцем? Наравно,сви знамо да није,али исто тако и сув хлеб има своју цену.

Готово нико није умео да нас упути где се та срећа налази. Готово нико, осим једне баке, која нам је одала тајну и дала благослов да тајну пренесемо. Сходно томе, тајна није више тајна, а није ни отета, јер се тајна не отима, већ се само дарује.

Бака Дара, старица од „још коју па сто“година испричала нам је да постоји биљка, која је налик човеку и која служи човеку. Не може је свако наћи и не може је свако имати. Она је као мали човек, који није да служи човеку, већ је човеку у служби. И само онај „коме је дато“ може да је пронађе. Реч је о биљци која је у народу позната као расковник. Расковник привлачи благостање, штити од болести, помаже да крене посао, помаже у проналажењу сродне душе.

Расковник је природна амајлија. Има способност да штити човека, породицу, дом. Верује се да не дозвољава лошој енергији да се приближи, блокира је и покреће ствари. Каже се да отвара сва врата и може да без кључа откључа сваку браву. Верује се да штити од метка, па се често пришивао у униформу оних који су ишли у рат. И Вук Караџић је имао свој примерак, а по многим казивањима, многи спортисти, познате личности, а највише политичари уза се носе свој расковник.

Laserpitium siler вероватно једна од последњих митских биљака са ових простора и није више толико мистична. Колико год да се расправљало о томе да ли она постоји или не, званична наука је њено постојање и доказала. Реч је о вишегодишњој, зељастој биљци, која је из породице штитарки. Стабљика је вретенаста, уздужно браздаста, шупље унутрашњости. Листови су уски, раздељени троструко и смештени на надземном делу корена. Цветови су сакупљени у беле штитове. Цвета од јуна до августа. Плод је широко ребраст, ароматично оштрог и горког укуса. Корен је карактеристичног облика, смеђе боје. Грана се на два дела. Има вретенасти облик. Надземни део корена је обрастао крутим жилицама, које подсећају на косу. Према речима познатог љубитеља и врсног познаваоца лековитог биља Јована Туцакова, посматрањем корена може се уочити да има изглед људског тела и могу се видети врат, глава, ноге. Такође, по изгледу се уочава да ли је мушки или женски примерак, као и да ли је у покрету или је миран.

Расковник се може наћи на планинском простору и то на Хомољским планинама, на Ртњу, Сувој планини, на Кавказу, Анадолији. Расте на сувом камењару, на стрмим каменим падинама и сувим планинским ливадама. Расковник живи само један дан. Изникне у сумрак. Процвета ноћу и до јутра увене. Каже се да ноћу светли, баш као и свећа. Према веровањима, до расковника се може доћи помоћу јежа или корњаче. Постоје две могућности како и на који начин. Према првој, корњачино гнездо треба оградити камењем. Како корњача неће моћи да дође до младунаца, она ће пронаћи расковник и помоћу њега ће јој се пут отворити. Постоји и упозорење да треба јој онда брзо одузети расковник, јер ће га чим буде прошла, појести. Према другој, потребно је младунце јежа затворити у ковчежић. Мајка јежица ће доћи по своје младунце и помоћу расковника их ослободити.

Постоји чак и легенда према којој се до митског блага Цара Радована долази помоћу расковника. Да ли због легенде или не, али познато је да су многи трагаоци за златом код себе имали управо ову амајлију.

Поред тога што је заштита и амајлија, своју примену расковник је нашао и у народној медицини и то као средство против змијског отрова, против тетануса, против водене болести, против епилепсије, код чира, код болова у зглобовима, гихта, ишијаса. Подстиче циклус код жена, па у зависности од примене може да буде средство за контрацепцију или средство које се користи у терапији неплодности. Сок од расковника користи се против катаракте у виду капи, а тоник служи за опоравак организма. Код проблема са несаницом довољно је сам корен ставити у јастучницу.

Бака Дара нам је показала велики број својих расковника. И заиста било је различитих и изгледали су као мали људи, заправо патуљци у различитим ситуацијама. Без обзира на легенду о срећи, Мара и ја смо се са пута вратиле без расковника. Није реч о томе да ли верујемо или не. Само оно чему дате за право да има моћ имаће је. Превише је једноставно до среће тако и доћи. Свако своју срећу пронађе на себи својствен начин. Неко се можда у том трагању за срећом и изгуби, а неко је можда и пронађе, а да ње није ни свестан. Верујем да су сви светосавци, православци осетили шта је заправо срећа у својим топлим домовима везујући симболично једни друге. Па тако, треће недеље пред Божић, која се зове Детињци, родитељи су везивали своју децу, како би се деца „дрешила“, а друге недеље пред Божић, која се зове Материце, везиване су мајке, а оне су се „дрешиле“. Недељу пред сам Божић везиваће се очеви. Заправо, сам чин везивања је симбол везе која треба да буде што чвршћа између укућана. Идеја је да укућани буду заједно у здрављу, миру, слози и да се у таквој атмосфери дочека најрадоснији хришћански празник.

Свима онима који су примили или који ће примити Свето причешће нека је на здравље и на спасење.

За крај остаје ми да Вас све поздравим и да Вам пожелим поред живота и здравља и да имате могућности и времена за рад, јер он јесте цена успеха, да имате времена за игру и дружење, јер у њима се крије тајна младости и лепоте, да имате времена за своје снове, јер је то пут звезда које треба достићи, да увек пронађете времена да дарујете љубав, јер то је једини начин да је и осетите и не заборавите да сваки дан проведете бар минут више са онима које волите…НЕКА ВАМ ЈЕ СРЕЋНА 2015.ГОДИНА и свим православним хришћанима ХРИСТОС СЕ РОДИ…БУДИМО ЉУДИ.