Pre 17 godina je objavlјen članak o navodnoj vezi između vakcine protiv malih boginja i autizma. Kada se pokazalo da su podaci falsifikovani, ugledni časopis “Lanset” odrekao se tog “otkrića” (na slično ponižavajuće priznanje bio je prinuđen samo petnaestak puta tokom dva veka svog postojanja), prvi autor je izgubio licencu i pobegao iz rodne Engleske, a njegov profesor, koji je, za razliku od svog štićenika, optužen samo za nemar, a ne i za svesnu podvalu, sramno je završio karijeru, prinuđen da se penzioniše.

Nažalost, duh je pušten iz boce, a na psiholozima ja da objasne kako jedna lažna vest, mnogo više od istinskih doprinosa nauci, dobija enormne obrise koji idu do tvrdnji da vakcine služe za sterilizaciju ili, čak, da sadrže čipove, namenjene pretvaranju lјudi u zombije, potčinjene tajnoj “svetskoj vladi”. Rezultat je da se stvorio otpor prema vakcinaciji uopšte, a posebno prema vakcini protiv malih boginja. Shodno očekivanju, javile su se epidemije ove zaraze, do tada već skoro nestale u razvijenom svetu. Prema podacima iz Velike Britanije, u prošloj deceniji je na svakih 1.000 bolesnika od malih boginja jedan umirao, a jedan dobijao zapalјenje moždanih ovojnica, obično s trajnim posledicama.

To saznanje je počelo da dovodi do otrežnjenja u zapadnim zemlјama, ali je strah, poput talasa u vodi, dospeo i do zemalјa u razvoju. Obuhvat vakcinacijom opao je i u Srbiji, uprkos upozorenjima pedijatara i epidemiologa koji su, uz jedan ili dva izuzetka, zdušno ukazivali na opasnost nastanka epidemije (do nje je upravo i došlo sa, za sada, nekoliko desetina obolelih). Rizik nije ograničen samo na male boginje, već i na druge dve bolesti koje se sprečavaju istom vakcinom, poznatom po engleskom akronimu MMR. Jedna od njih, zauške, može da dovede do upale testisa (pogađa jednu petinu obolelih posle puberteta), jajnika, gušterače i drugih organa, a u 5-10 odsto obolelih dolazi do upale moždanih ovojnica. Druga, crvenka ili rubeola, spada u najblaže infekcije, ali ako nastane u vreme trudnoće, postoji znatna verovatnoća oštećenja ploda.

Nijedno do sada obavlјeno kredibilno istraživanje nije potvrdilo navode iz Lanseta koji su doveli do uznemirenja javnosti. Tačno je da se autizam i slična stanja dijagnostikuju neuporedivo češće nego ranije, ali je još uvek nejasno da li je i u kojoj meri taj trend stvaran. Umesto nekada usko definisanog pojma autizma, danas se govori o mnogo obuhvatnijem spektru autističnih poremećaja (SAP). Postoje nagoveštaji da bi se primenom sadašnjih kriterijuma na populaciju odraslih došlo do sličnih stopa učestalosti ovih poremećaja kao kod dece, jer bi bila obuhvaćena stanja u širokom rasponu od mentalne zaostalosti do “osobenjaštva”. Sve je više podataka da je SAP razvojni poremećaj koji se očituje još u periodu boravka ploda u materici. Nasleđe igra određenu ulogu, a pominju se starost roditelјa, gojaznost trudnice, njena izloženost zagađenju vazduha i drugim sredinskim uticajima, pa čak i preparat koji se daje radi ubrzanja porođaja. Stručnjaci tvrde da posmatranjem video snimaka odojčadi, dakle pre dobijanja MMR vakcine (koja se daje po okončanju perioda odojčeta, tj. posle prvog rođendana), s velikom verovatnoćom mogu da odrede koje će dete kasnije dobiti dijagnozu SAP.

Uprkos svemu tome, kod nas se odnedavno poseban naglasak stavlјa na “krunski dokaz” protiv MMR vakcine: Amiši se, navodno, ne vakcinišu i ne obolevaju od autizma. Nijedno, ni drugo nije tačno – ova američka verska sekta često prihvata vakcinaciju, a autizam je među njenim pristalicama itekako prisutan. Stope učestalosti mogu da budu, a verovatno i jesu, niske (niko to nije pouzdano ispitivao), ali dovođenje u vezu autizma amiške dece s MMR vakcinom podjednako je logično kao, recimo, s nošenjem tradicionalnih crnih šešira njihovih očeva.

Kada bi bilo moguće donositi pouzdane zaklјučke o uzročno-posledičnim odnosima na osnovu proste vremensko-prostorne povezanosti dve pojave (čak i da njihovo udruženo javljanje nije tako nategnuto), kvalifikacije za naučna zvanja bi se sticale već po završetku obaveznog obrazovanja.

Autor: Dr Zoran Radovanović

* Autor je profesor univerziteta, predsednik Lige za imunizaciju

Izvor: Danas