Jedan stari, mudri učitelj je stalno ponavljao svojim učenicima koliko je važno biti otvorenog uma, da budu spremni da isti zadatak reše na mnogo načina i da svaku situaciju u životu sagledaju iz više uglova. Ponavljao je da je to ono što donosi istinsku mudrost.

Međutim, same reči nisu bile dovoljne. Odlučio je da im da praktični zadatak.

Jednog jutra je svojim učenicima, umesto predavanja, dao po jednu cediljku za vodu i rekao:

“Vaš zadatak je da siđete na obližnju obalu mora i napunite cediljku vodom. Kada to učinite, vratite se. Samo tako ću smatrati zadatak uspešno obavljenim.”

Međutim, prošao je gotovo čitav dan, a od učenika ni traga ni glasa. Uz divan zalazak sunca, učitelj siđe do obale. Video je učenike koji sede, umorne i razočarane. Kada su ga videli, povikali su:

“Učitelju, dali ste nam nemoguć zadatak. Nemoguće je napuniti cediljku vodom.”

Učitelj upita:

“Jeste li sigurni? Nekada je dobro pokušati da sagledamo problem iz drugog ugla.”

Kako je to rekao, uze jednu od cediljki od učenika i baci je u more. Cediljka potonu.

“Eto”, reče učitelj. “Sada je puna vode.”

Izvor: Nova svest