Najnoviji podaci iz svetske Mense govore da dete sa malo fizičke aktivnosti ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima, rekao je Ranko Rajović i savetovao da deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više skaču, trče, borave u parku, prirodi.

U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, upozorio je Rajović u izjavi Tanjugu.

Dokazano da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između nervnih ćelija) razvija do pete godine, upravo kroz aktivnosti i igru, koja često smeta roditeljima, upozorio je on.

Na primer, dete od dve godine često skače po krevetima, a to roditelji ne dozvoljavaju, da ne upropasti madrac od 300, 400 evra. Ili recimo deca hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu, naveo je on.

“Pošto im ne damo to da rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter”, upozorava Rajović, jedan od autora Mensinog “NTC sistema učenja”, koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.

U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV, kompjuter, video igrice, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video igrica, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, rekao je on.

Ako pogledamo samo video igrice ili sedenje pored računara, to može da bude veoma štetno, jer, prema najnovijim podacima, deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video igrice ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine struktre mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga, istakao je on.

Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući TV, uz kompjuter i video igrice nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi…), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.

Više u Zelenoj učionici