Pakovanje hrane je iz razumljivih razloga sporno pitanje – ne samo da završava na deponijama i okeanima gde čami decenijama, već u sebi može da nosi neželjene toksine poput BPA. U pokušaju da se smanji uticaj pakovanja, u svetu su postojale inicijative koje su ili potpuno eliminisale pakovanje hrane ili su je pakovale u nešto jestivo što neće završiti u okruženju.

Posle godina istraživanja, razvoja i prikupljanja novca, kulminacija je WikiPearl, zalogajčići upakovani u jestivo i biorazgradivo pakovanje. Ovaj omotač je, napravljen od „zaštitnog elektrostatičkog gela formiranog uz pomoć veza između čestica hrane, hranljivih jona i polisaharida“, otporan na vodu i kiseonik. Sami dizajneri to objašnjavaju inspiracijom koju su dobili od same prirode, tj.od voća i povrća.

Nauka iza WikiPearl-a je takođe izbalansirana sa dobrom dozom gastronomije; namirnice poput sladoleda, sira, smrznutog jogurta, povrća, koktela, supa… su uparene sa različitim, hranljivim i ukusnim pakovanjima koja oblikuju porcije i koja mogu da se drže u šaci bez bojazni da će se istopiti.

Izvor: Treehugger