April 17, 2018 in Uncategorized

Zašto je terapija hortikulturom toliko delotvorna

Za razliku od ogromnog broja novih, skupih terapija i tehnika neobičnih naziva, kojima smo izloženi poslednjih godina, hortikulturna terapija je metoda vekovima prisutna u životu ljudi. Doduše, u početku je ideja bila sasvim pragmatična – kako proizvesti hranu i obezbediti porodicu i sebe, ali poslednjih decenija se o baštovanstvu otvoreno govori kao o terapiji koja ima blagotvorno dejstvo na kompletan psiho-fizički razvoj i kondiciju kako zdravih ljudi, tako i onih sa posebnim potrebama.

Bavljenje biljkama, boravak u prirodi, fizička aktivnost čine da svako ljudsko biće, bez obzira na telesna i intelektualna ograničenja kao i lične kapacitete bude produktivno, kreativno, da stiče nova znanja i opušta se. U ovom procesu su angažovane motoričke, senzorne, perceptivne, kognitivne, afektivne, duhovne i psiho-socijalne veštine čoveka, a najlepši deo bavljenja biljkama je što, osim divnog osećaja relaksiranosti i spokoja, ima i cveća, voća, urednog travnjaka…

Nisu vrtlari ti koji su samoproklamovali ideju terapije cvećem. Oni su samo intuitivno prepoznali i intimno je upražnjavaju uživajući u lekovitom dejstvu neposrednog kontakta sa biljkama. Hortikulturna terapija odnosno socijalna i terapeutska hortikultura (skraćeno STH) je zvanična terapijska tehnika koja najveći broj pristalica ima u Americi. Američka hortikulturna asocijacija terapeuta (AHTA) je udruženje koje angažuje obučene, trenirane terapeute, a oni, kroz precizno osmišljene i isplanirane aktivnosti bazirane na sadnji i nezi biljaka, postižu zavidne rezultate sa klijentima.

U pitanju su rehabilitacioni timovi stručnjaka, sastavljeni od doktora, psihologa, psihijatara, terapeuta koji postepeno uvode klijente u sve faze baštovanstva – od sejanja i sađenja, preko zalivanja, okopavanja, prihranjivanja, plevljenja i presađivanja, do finalne prodaje sopstvenom rukom i energijom odgajenih odraslih primeraka biljaka. Na taj način, osobe koje su pomoć potražile jer se osećaju neadaptirano, nesrećno, neuspešno, bezvredno, izgubljeno, očajno, kroz sasvim prirodan i naizgled običan proces asistiranja u rastu i razvoju biljke i sami doživljavaju neverovatnu transformaciju, rastu, razvijaju se i evoluiraju. Njihovo samopouzdanje jača, osećanje sopstvene vrednosti, smisla i svrsishodnosti osnažuje, a time se značajno popravlja i njihovo zdravstveno stanje i kvalitet njihovog života uopšte.

Izvor: Sensa




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

By browsing this website, you agree to our privacy policy.
I Agree