Autor: Ivana Kolarević

Biti ljubitelj prirode obično podrazumeva provoditi slobodno vreme u prirodi, brinuti o njoj i čuvati je od zagadjenja. Da li bi trebalo da se podrazumeva da ljubitelji prirode imaju potrebu i da se hrane na prirodan način i time čuvaju sopstveno telo od zagadjenja i propadanja?

Uživanje u prirodi često se svodi na roštiljanje i ćebence na travi. Planinare bije glas da su pretežno slaninari. Vegeterijanci, vegani i makrobiotičari iako sve masovniji, još uvek su retke zverke u planini. A da li ste se sreli sa nekim ko jede samo sirovu hranu?

Kad se povede razgovor o sirovoj hrani potrebno je najpre razjasniti da sirova ishrana nije isto što i vegeterijanska, a nije ni veganska. Neizbežno pitanje je “A hleb, nije valjda da se ne jede ni hleb?”

Najkraće rečeno, hraniti se sirovo znači ništa kuvano-ništa pečeno. To dalje širi lepezu pitanja pre svega na nevericu da se može živeti i preživeti bez kuvane hrane, bez hleba, bez mesa i suhomesnatog, bez mleka i mlečnih proizvoda, bez čokolade i slatkiša… Šta se uopšte jede, zar samo voće i salata?!

Idealno bi bilo da preovladjuje samoniklo i organski gajeno voće, povrće, zeleno i začinsko bilje, orašasti plodovi, semenke, klice, sveže cedjeni sokovi, blendirani sokovi sa zelenim biljem tzv. zeleni sokovi.

Zašto se ljudi okreću sirovoj hrani?

Nekvalitetan san, loše raspoloženje i hroničan umor su najčešće prvi upozoravajući znaci da telo ne dobija ono što mu je neophodno za optimalno funkcionisanje. Nije samo fast food krivac za to. Mnogi ljudi žive u uverenju da se dobro hrane jer “jedu kašikom”, što bi savremenim žargonom rekli slow food – tradicionalna dobro ukrčkana jela, vodeći pri tom računa da ne budu masna i slana, meso se stavlja tek da jelo zamiriše… A bolest se pojavi niotkuda, iako na prvi pogled deluje da se osoba baš zdravo hranila. Kuvanjem i pečenjem hrane već na temperaturi od 45 C uništavaju se enzimi, specifične supstance koje pokreću život u svim živim bićima. Budući da su enzimi nosioci života, hrana bez njih je mrtva hrana. Ona može samo zasititi telo, ali ne omogućava obnavljanje njegovih ćelija. Uz to, stvara sluzavost i zakišeljava organizam, što pogoduje nastanku različitih poremećaja. Kuvanjem i preradom uništena hrana neminovno uništava zdravlje.

Što je u hrani sadržano više enzima, u telu se formira više novih ćelija, dotiče više životne energije, raste izdržljivost i imunitet, stvaraju se uslovi za pravilno funkcionisanje žlezda, dobru regulaciju telesne težine, bržu eliminaciju otpadnih materija iz organizma… Na taj način se usporava proces starenja, a čovek i u poznim godinama ostaje vitalan.

Živa hrana isceljuje

Čovek od 40-tak godina je u proseku pojeo preko 40.000 obroka. Ukoliko se nemarno odnosio prema tome šta jede, verujući da ga mladost štiti i da ne rizikuje zdravlje, već na pragu srednjih godina zatrpao je svoj organizam značajnim količinama otpada, koje organizam sve teže uspeva da eliminiše, pa računi lagano počinju da pristižu na naplatu.

Dobra vest je da literatura o sirovoj hrani dokumentuje kako zapravo nema hroničnih bolesti, već da su one uglavnom posledica trajno neadekvatne ishrane i stila života, kao i pogrešnih uverenja da se pritisak, holesterol, bolovi u kičmi i sl. podrazumevaju posle četrdesete i da kada se neki takav poremećaj jednom javi, onda je to za ceo život, te lekovi tako postaju doživotna hrana.

Telo je u stanju da dugo trpi zloupotrebu i nosi se sa narušavanjem ravnoteže godinama pre nego se bolest pojavi. Pa čak i onda, još uvek ima izraženu moć samoisceljenja, ukoliko mu se omoguće uslovi za isceliteljski rad, a to je da se prestane sa unošenjem hrane koja je dovela do bolesti i da se obezbedi živa hrana koja će pokrenuti obnovu i reparirati nastalu štetu.

Da li je teško postati “sirov” ?

Za prelazak na sirovu hranu potrebno je pre svega imati dovoljno pravih informacija i jasan mentalni stav prema svom telu i zdravlju.

Ako probate samo tri dana da jedete isključivo sirovo, telo počinje da se harmonizuje i oseti se promena. Ali suprotno onome što biste pomislili, taj dobar osećaj ne potiče odmah od blagotvornog efekta sirove hrane, već od blagotvornog efekta napuštanja kuvane mrtve hrane. Odricanje od kuvanih obroka, većini ljudi može neko vreme predstavljati problem, kao što i napuštanje svih drugih oblika zavisnosti uvek rezultira kriziranjem. Oni koji su rešeni da prevazidju te početne teškoće zarad velikih i trajnih koristi za svoje zdravlje, lakše će se nositi sa krizom ako znaju činjenicu koja se navodi u literaturi da je skidanje sa kuvane hrane ravno skidanju sa heroina.

Može li se uživati u sirovoj hrani: Norman Walker protiv Johnnie Walker-a
Jedan od rodonačelnika sirove prehrane dr Norman Walker je hraneći se živom hranom doživeo 116 godina, mentalno i fizički aktivan, do poslednjeg dana pišući knjige, planinareći, vozeći bicikl i radeći u bašti. U šali je govorio da mu je najveća želja da umre zdrav.

Šta pruža sirova hrana? I preventivu i isceljenje, život pun energije u snazi i zdravlju, okrepljujući san, životni optimizam, osećaj poverenja prema sopstvenom telu koje nas dobro služi, život bez bolova, spoznaju da posle pedesete ne mora da nastane raspad sistema…

Možda ste se na početku ovoga teksta zapitali kakav je to život kad ne može da se uživa u hrani?

Odvažite se da probate! Uvidećete da se u sirovoj hrani itekako uživa, da je ukus puniji i ne iziskuje veštačke začine pojačivače ukusa, da je zbog veće hranljive vrednosti potrebno manje količinski jesti, da glad ne nastupa iznenada i oštro stvarajući nervozu, da napad žudnje za nečim slatkim više ne postoji, da vam se posle jela ne spava, da probava odlično funkcioniše i još mnogo toga što će biti istinska dobrobit za vaš organizam i potvrda da ste na pravom putu. Za razliku od tradicionalne ishrane, sirova hrana će vam omogućiti dvostruki užitak: da čitav život uživate i u hrani i u zdravlju. Možete li poželeti nešto više od toga?

i.kolarevic@gmail.com