Momčilo Antonijević

Pre četiri decenije u Americi nekoliko mladih buntovnika, studenata Berklija, odlučilo je da noću, bez dozvole zvaničnih vlasti, na državnoj (da ne kažemo na ničijoj) zemlji napravi malu baštu. Do tada, zapušten, neugledan javni prostor pretvorili su u umetničko delo od živih biljaka koje je oduševilo komšije, medije i umetnike. Danas pokret „gerila baštovana“ postoji u više od trideset zemalja. Oni sade cveće u rupe na asfaltu, u razvaljene poštanske sandučiće i prazne žardinjere kojima preti opasnost da postanu kante za đubre. U 2011. gerila baštovani, „botanički anarhisti“ i ostali ilegalni cvećari počeli su da operišu i u Beogradu.

U mojoj ulici, jednoj od najdužih i najprometnijih u Beogradu, postoji stanica za merenje zagađenosti vazduha. Zato mogu pouzdano da tvrdim da živim u kraju u kome je koncentracija teških metala, sumpor-dioksida i ostalih izduvnih gasova nekoliko puta veća od optimalne. Pošto sam planirao da se preselim na planinu tek za deceniju ili dve, odlučio sam da preduzmem nešto konkretno. Postao sam gerila baštovan.

Jednog sunčanog junskog dana kupio sam saksije, zemlju i sadnice, odneo sve to na veliku terasu na 16. spratu mog solitera i napravio mini-baštu. Svoje mesto tu su našli: dragoljub, dve vrste nane, tri vrste bosiljka, matičnjak, korijander, ruzmarin, smilje, majčina dušica, origano, majoran, aloja, čuvarkuća, komorač, ljute papričice i čeri paradajz. Kad Mišel Obama može da sadi tikvice, celer i kelerabu ispred Bele kuće, zašto stanari jedne zgrade u Bulevaru despota Stefana ne bi imali svoj urbani vrt. Nadao sam se da će komšije prihvatiti ideju, doneti neku saksiju, napraviti sto i klupu ili čak uraditi ono što je pre par godina uradio čuveni pariski hotel „Mandarin Oriental“. U ovom luksuznom hotelu na jednoj od krovnih terasa gaje pčele, a njihov viskokvalitetni med služe gostima uz popodnevni čaj. Bilo bi divno popiti čaj za bolje raspoloženje od matičnjaka i komorača zaslađen domaćim medom. Bilo bi fantastično omogućiti deci da na vrhu betonskog oblakodera beru šumske jagode. Sigurno bi bilo mnogo bolje goli, betonski pod, koji miriše na mazut, transformisati u mesto koje miriše na šeboj i kaloper. Međutim, moja skromna inicijativa nije izazvala nikakvu reakciju. Ćutao sam i čekao. Ništa se nije dogodilo. Pomislio sam da je problem u tome što je ova tajna gerilsko-baštovanska akcija bila toliko tajna da niko nije ni saznao za nju. Tada sam odlučio da je vreme da rizikujemo i izađemo u javnost.

Pod plaštom vrele julske noći mala grupa gerilskih vrtlara približavala se napuštenoj betonskoj žardinjeri dimenzija 1,7 x 2,2 metra u ulici Zdravka Čelara. Naoružani rasadom lavande i lepog Jove tiho smo prilazili cilju trudeći se da izgledamo neupadljivo. Čak i anarhistički pokret kao što su gerila baštovani ima neka nepisana pravila kojih se pridržavamo. Uvek radimo noću. Nikada ne tražimo dozvolu lokalnih vlasti. Uvek sa sobom vodimo jednu zgodnu devojku koja ne mora ništa da radi (gerila baštovani su džentlmeni). Njena jedina uloga je da naivno trepće i bezazleno se smeška ako naiđe komunalna policija. Dok ona šarmira organe reda, gerilci sa ašovima i kantama za polivanje brzo se povlače u ilegalu. Za manje od dvadeset minuta očistili smo đubre, posadili biljke, zalili ih i otišli. Jedan pospani čovek koji je izveo psa u šetnju gledao nas je sa blagim čuđenjem dva minuta, a onda je nestao. Naša akcija izvedena je uspešno. Otišli smo na pivo.

https://www.youtube.com/watch?v=pY2UlhngIRk

Nakon dva dana prošao sam pored naše male baštice. Neko je iskopao i odneo svih 11 sadnica lavande i 9 sadnica lepog Jove. Na Bajlonijevoj pijaci te sadnice koštaju 30 odnosno 20 dinara.

Ni tužni prizor uništene bašte nije pokolebao palilulskog Če Gevaru. Već nekoliko dana kasnije napravio sam „neven bombe“. To su kuglice od humusa u koje se dodaje seme cveća. Naoružan „biljnim kašikarama“ prošao sam pored neugledne i zapuštene livadice u ulici Čarlija Čaplina, diskretno bacio bombu u visoku travu u stilu Boška Buhe i otišao. Moje bombe ne eksplodiraju odmah kao Buhine. One čekaju prvu kišu i onda iz njih krene erupcija zlatnih nevenovih cvetova. Kiše nije bilo, pa se eksplozija odlaže do proleća.

Više na sajtu Snaga Bilja