Sa nekim ljudima, kada razgovaramo, valjalo bi pripremiti klješta za izvlačenje reči. A od drugih, opet, ne stižemo ni da zucnemo. Njihove rečenice nemaju tačke, samo zareze. Naravno, nijedna od ovih krajnosti nas ne čini majstorima komunikacije. Ako to želimo da postanemo, trebalo bi jednako jačati svoj kapacitet za slušanje kao i za saopštavanje.

Evo zašto:

ĆUTANJE JE ZLATO…

1. Umeti ćutati, pa još i pažljivo slušati sagovornika, velika je i retka vrlina, posebno važna u kritičnim situacijama u kojima, kako reče Meša Selimović, treba da budemo „babica u teškom porođaju reči.“

2. Dok puštamo druge da pričaju možda dobijemo značajnu informaciju. Možda čak neku koja će nam iz korena promeniti život, do čega ne bi došlo da nismo umeli da slušamo.

3. Nema boljeg i bržeg načina da steknemo prijatelje od tog da ih pažljivo slušamo dok pričaju o sebi. Što nam je neko više ispričao o sebi, utoliko smo mu postali bliži. Nasuprot ovome, ako pričamo kao navijeni ne dajući drugima šansu ni da zucnu, ljudi se baš i neće ubijati od želje da se druže sa nama, jer svi vole da imaju svojih pet minuta nečije pažnje, čak i oni najstidljiviji.

4. Ako na nekoga želimo da izvršimo određen uticaj – pogotovo u poslovnoj sferi – ništa nije važnije od pažljivog slušanja. Ako pustimo osobu da dovoljno dugo priča, on će nam reći sve o sebi – svoje osobine, težnje, interesovanja, slabe i jake tačke… a otvoriće nam i vrata kroz koje će naš uticaj biti izvršen.

…ALI JE I SAOPŠTAVANJE SEBE JEDNAKO VAŽNO

1. Da bi se između dvoje ljudi uspostavila bliskost, neophodna je određena količina razmenjenih informacija. Ako smo skloniji da slušamo nego da pričamo, ne smemo zaboraviti da je most za uspostavljanje bliskosti dvosmeran i da samo saobraćaj u oba smera omogućava zdrav odnos.

2. Nekada nije dovoljno samo razmišljati o problemu da bi se on rešio. Često je neophodno nešto izgovoriti naglas da bismo sami sebi postali jasniji. Koliko puta nam se desi da želimo da od nekoga zatražimo savet i onda, dok pričamo o svom problemu, rešenje se nekako samo pokaže?

3. Saopštavanje svojih osećanja vodi psihičkom i mentalnom zdravlju… i obrnuto, ako svoja osećanja potiskujemo umesto da o njima pričamo – pogotovo ona negativna – u jednom trenutku će energija emotivnog bola dostići kritičnu masu i početi da truje naš um i telo.

4. Jedini zdrav način da dobijemo ono što želimo i zaštitimo se od onoga što ne želimo je – da to kažemo. U protivnom, ostaćemo kratkih rukava. Ne stoji uzalud u Svetom pismu „Kucaj i otvoriće ti se“, „Traži i daće ti se.“

Autor: Olivera Ptica