Pamtite li dane kada ste sa porodicom lagano uživali u obroku? Kuvana hrana, servirana, uživate polako u svakom zalogaju. Sećate li se? Ili ste u ovom ubrzanom životnom ritmu zaboravili kako to izgleda. Brzo živite, brzo spavate, brzo jedete, brzo starite. Da li vam život danas ovako izgleda?

Znate li da sve  to može da se promeni ako samo povučete ručnu, malo usporite i počnete da uživate. Danas bih vam pričala o uživanju u hrani.  Hrana treba da bude naš prijatelj, treba da budemo svesni šta jedemo, kad jedemo i koliko jedemo. Jesti svesno – jesti sa uživanjem – jesti na zdrav način.

Da li ste znali da kad jedemo  polako, trošimo manje hrane (mozgu treba oko 20 minuta da registruje da je sit), a time unosimo i manje kalorija tako da je pored uživanja, usporavanje dobro i za naše zdravlje.

Radosti spore ishrane

Kad počnemo da primenjujemo koncept spore ishrane, mi postajemo svesni šta unosimo u svoj organizam. Vodimo računa da namirnice ne budu genetski modifikovane, da nema štetnih aditiva, ili toksina. Vodimo računa o svakom zalogaju kao što brinemo i o sastavu krema, sapuna, tkanina od kojih je načinjena naša odeća. Počinjemo da čitamo deklaracije na hrani kao i na ostalim proizvodima i postajemo svesni šta se u proizvodu nalazi.

Još jedna navika koju bi trebalo da usvojimo ukoliko krenemo na ovo sporo putovanje, jesu obroci u mirnom i opuštenom okruženju. Dok jedemo treba da isključimo sve spoljne nadražaje (televizor, telefon, laptop…)

Preporučuju stručnjaci da bi trebalo da smanjimo porcije i ne da mešamo  mnogo različitih vrsta namirnica na tanjiru. Jednostavnije i manje je zdravije. Treba uzimati male zalogaje i dugo i dobro ih žvakati da bi ta prva faza prerade hrane bila dobro obavljena.

Spora hrana kao globalni pokret

Ne znam da li ste primetili da se sve više prodavnica brze hrane zatvara. Društveno-odgovorne države podstiču otvaranje restorana sa nacionalnom ili čak lokalnom hranom. Ljudi se podstiču da prelaze na zdrave obroke koje mogu kupiti u lokalnim prodavnicama zdrave hrane ili pekarama. Na ovaj način se, s jedne strane čuva nacionalna tradicija, podstiče lokalna zajednica da zarađuje a krajnji kupci dobijaju zdrave obroke. Pokret spore hrane se širi svetom – sve češće se organizuju festivali spore hrane, na kojima se pored restorana, predstavljaju i odgajivači voća i povrća, proizvođači zdravog mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Na ovaj način se ideja misli globalno, deluj lokalno počela primenjivati i u oblasti ishrane.

Na ovaj način dobijamo širu sliku – hrana nije samo namirnica – mi postajemo svesni onog što jedemo, kako jedemo, blagodeti koje nam spora ishrana donosi. Mi ne usporavamo samo proces ishrane, mi usporavamo svoj životni ritam i tako činimo mnogo dobrog sebi i svom telu.

Ako u vašoj okolini još ne postoje restorani ili pekare u kojima možete kupiti ovakvu hranu, pripremite je sami kod kuće, pa ponesite na posao,  školu, fakultet. Uživaćete u odabiru i pripremi namirnica, postaćete svesni svog obroka, uštedećete i novac za kupovinu i vreme za potragu za zdravim obrokom. I, eto vam još malo vremena samo za vas. Uživajte!

Autor: Merima Aranitović