Od danas kreće serija tekstova o principima zdrave ishrane pod nazivom “Istine i zablude o hrani”. Za početak pričamo o mastima.

Godinama unazad, nutricionisti i doktori su propovedali da je ishrana siromašna mastima ključ za gubljenje težine, regulisanje nivoa holesterola i prevenciju zdravstvenih problema. Međutim, nije količina bitna već je ono što je zaista važno – vrsta masti koju unosite u organizam. Loše masti povećavaju holesterol i rizik za određene bolesti, dok vam dobre masti štite srce i pružaju podršku opštem zdravstvenom stanju. U stvari, dobre masti – kao što su omega-3 – su od suštinske važnosti za fizičko i emocionalno zdravlje.

Današnje društvo je opterećeno low-fat hranom i velikim izborom namirnica koje se hvale malom količinom masti. Ipak, broj gojaznih ljudi je počeo da raste zajedno sa brojem low-fat namirnica u supermarketima. Očigledno, ishrana siromašna mastima nije ispunila svoja zdravstvena obećanja.

Uprkos onome što vam je možda rečeno, mast nije uvek krivac za vašu lošu liniju. Trans masti i zasićene masti jesu krive za sve nezdrave stvari koje im se pripisuju – gojaznost, začepljene arterije, itd… Međutim, dobre masti poput mononezasićenih i polinezasićenih masti i omega-3 imaju suprotan efekat. U stvari, one igraju značajnu ulogu u upravljanju vašim raspoloženjem, borbi protiv umora i kontroli vaše težine.

Odgovor nije u ukidanju masti u vašoj ishrani – već u saznavanju koji su pravi, zdravi izbori i u zameni loših masti sa onim dobrim, koje poboljšavaju zdravlje.

[frame bgcolor=”#008001″ version=”dark”]

Masti kao hrana

Masti životinjskog porekla koje se koriste u ishrani su puter, mast  i loj. Riblje ulje se koristi terapeutski kao izvor vitamina A i D. Nutritivno, masti i ulja služe kao izvor energije. Zbog toga što sadrže manje kiseonika od drugih, lakše oksidiraju i oslobađaju više energije. Njihovo varenje u ljudskom organizmu uglavnom odrađuje enzim lipaza uz pomoć žuči. Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju metode apsorpcije masti; ona koja se favorizuje govori da njih apsorbuju epitelne ćelije koje oblažu tanka creva u formi masnih kiselina i glicerola na koje se dele varenjem i da se rekombinacija i ponovno formiranje masti dešava unutar ćelija. Veći deo masnoća tada uđe u limfni sistem kroz resice koje oblažu tanka creva, iako jedan deo direktno apsorbuju krvni sudovi resica. Medicinska istraživanja dokazuju mogućnost da zasićene masti utiču na pojavu arteroskleroze; one mogu da povećaju nivoe holesterola u krvi koji se deponuju u arterijama.

[/frame]