Autor: Zoran Bezbradica

Sponzor konkursa: 

Kako su se samo osećali iznevereno. Realnost koju su uvideli odzvanjala je sa neprestanim ponavljanjem u njihovim mislima i baš kada su pomislili da je bitno urediti svoj mikrokosmos pre nego li uticati na tuđe, nisu više imali energije niti pomeriti se sa mesta. Zaključali su ih, a ključ je bio iznenada prekriven sa hiljadu sličnih.

Ta nada pretočena u reči je zapravo bila smernica za logičan sled donošenja odluka i načina življenja a ne ekološka brošura koja stiže sedmično ili mesečno jednom i svoje trajanje ograničava na svega nekoliko metara od poštanskog sandučeta do kante za smeće u dvorištu. U najboljem slučaju – kante, u koju ti ljudi odlažu papir namenjen za reciklažu.

Za šta god se uhvatite danas, ama baš svaki aspekt života ima svoju zeleniju stranu. Tako je i sa kućama. Negde su pročitali spisak razloga za gradnju kuće od slame i blata pre nego za gradnju konvencionalih kuća i s obzirom da se to u potpunosti poklapa sa njihovom vizijom življenja, saznali su brdo korisnih informacija. Reč je o prirodnim materijalima koji se na taj način koriste već vekovima u Evropi, a preko 30.000 istih je izgrađeno poslednjih godina. Sama pomisao da se zbog izolacionih kvaliteta slame može godišnje uštedeti i do 75 odsto na grejanju, zvuči fenomenalno.

Takvu su i projektovali.

Ukoliko je prvo što ste pomislili da su to vrste kuća koje izgledaju staromodno i pripadaju nekim prošlim vremenima, varate se. Izgledale su prilično moderno, a i sam dizajn je ocrtao vizije eksterijera i enterijera koji se u potpunosti utapa u okruženje. Kao neki spoj prošlosti i saznanja koja sad imamo pretočena u rešenja budućnosti.

***

Kada pogledate filmove iz, recimo osamdesetih, siguran sam da primećujete da su ove godine u kojima živimo prikazane puno naprednije nego što to realnost potvrđuje, i da su svi ti (iz njihove perspektive) futuristički gradovi okruženi zelenilom, a energija se dobija putem takozvanih zelenih izvora.

Tehnologija neprestano grabi napred, a ekologija, nažalost, gubi bitke sa ekonomskom  opravdanošću realizacije određenih projekata. Nekako niko ne shvata da je od ogromne važnosti sa razvojem tehnologije umanjiti naš pritisak na prirodu i prilagoditi naše potrebe sa mogućnostima koje nam ista ta priroda pruža. A ne besomučno je mučiti i iscrpljivati. Gušiti. Ubijati.

***

Zato su oni besomučno i neiscrpno patentirali proizvode koji mogu zameniti neka fosilna postojeća, ponaosob napisali siže svog rada i prosledili ga medijima i nadležnim preduzećima, investitorima i obrazovnim institucijama i odlučili da sačekaju. Neko će, sigurni su, reagovati kada pročita sadržaj.

Ali vreme se rasteglo.

Ne samo da ljudi koji imaju moć da utiču na javno mnjenje ili društvo nisu imali vremena da im odgovore; oni najverovatnije nisu niti pročitali tekst.

Tužno je to što isti ti ljudi, ukoliko bilo koji projekat nema znak dolara ili evra zakačen spajalicom, nemaju interesovanja da čitaju ili prodiskutuju o stvarima koje bi mogli menjati ili popravljati.

***

Probudio ih je sat budilnik sve u isto vreme, znate one stare, koji kada zvone valjda probude čitav komšiluk. Bili su znojni i uznemireni, kao posle burno prosanjane noćne more. Potom su ustali, obavili jutarnji sled vežbi, doručkovali, popili čaj, kafu, sok, a pojedinci širili ruke želeći se istegnuti, razvrnuli muziku, pročitali pokoji redak omiljene knjige.

Sva sreća da je cela ova priča pre poslednjeg čina bila san.

I što ljudi stvarno primenjuju ekološke standarde življenja.