Istina se uvek može reći na lep način
Od ove nedelje imamo još jedno veliko pojačanje na Zelenim stranama. Olivera Ptica, trener ličnog razvoja i spisateljica, će se za vas baviti Majstorstvom komuniciranja. Prvi tekst će se baviti sa dva stuba kvalitetne komunikacije.
Da li ste se ikada upitali zašto neke ljude izbegavamo a sa drugima jedva čekamo naredni susret? Zašto jedne poštujemo a druge preziremo? Odgovor obično ima veze sa jednim od dva stuba kvalitetne komunikacije – istinom i ljubavlju. Drugim rečima, naša emotivna reakcija na nečije reči najčešće zavisi od toga koliko je u njima bilo iskrenosti i dobre namere.
Istina se uvek može reći…
Mudri ljudi znaju da se istina uvek može reći, ali je ponekad ipak ne kažu. Zašto? Na pitanje ćemo odgovoriti pitanjem: Da li biste nekome ko umire, na njegovo pitanje „Da li ću sada umreti?“ svojim iskrenim odgovorom oduzeli poslednju, drhtavu nadu? Ili, da li biste recimo svojoj prijateljici koju je muž ostavio zbog druge žene rekli „Ma pusti ga, on te je sve vreme varao“ iako znate da je ona uverena da mu je ovo bio prvi put? Odgovor se sam nameće – čemu istina ako je njen jedini efekat uznemirenje sagovornika? Ako stvari neminovno idu u jednom pravcu i ničim se ne mogu zaustaviti, ako našem sagovorniku istina neće doneti ništa drugo osim bola, zašto bismo je saopštili? Svakako je nećemo reći ni onome ko ne želi da je čuje, jer bi i u tom slučaju rezultat bio isti. Nasuprot ovome, ako će naš sagovornik imati koristi od toga što imamo da mu kažemo i ako će izgovorena istina unaprediti naš odnos, onda ne postoji nijedan razlog da to ne učinimo.
… na lep način
Pretpostavimo da smo odlučili da saopštimo ne baš prijatnu istinu. I sada se pitamo: Kako to učiniti? Najbolji odgovor na ovo pitanje nude nam svojim primerom najveći učitelji ljudske rase poput Isusa, Bude, Gandija, Majke Tereze…Da li možete zamisliti bilo koga od njih kako besno urla ili nemilosrdno vređa svog sagovornika, kako istinom kažnjava umesto da osvešćuje? Zašto se ne bismo makar malčice ugledali na njih? Za početak, recimo, da uvidimo da istina i ljubav itekako mogu ići ruku pod ruku. Da prestanemo da pravdamo svoju grubost rečima „Pa šta, bio sam samo iskren!“. Da, pre nego što narednog puta progovorimo, upitamo sebe, „Da li možda mogu ovo da kažem i na lepši način?“ A kada se rastajemo od nekoga, da se upitamo: „Da li se ova osoba, posle razgovora sa mnom, oseća bolje ili gore?“
Leave a Reply