Merima Aranitović

U ljudskoj prirodi je da želi da ima sve stvari pod kontrolom. Ali, svi smo se, barem jednom našli u situaciji koju nismo mogli da promenimo bez obzira koliko se trudili. Setite se neke takve situacije. Kako ste se osećali? Frustrirano, ljutito, samosažaljivo, ljubomorno? Svi ovi osećaji nisu promenili situaciju, ali su zato remetili naš duševni mir. Dok god se opiremo nekoj stvari mi smo blokirani. Energiju trošimo na pogrešan način. Umesto da prihvatimo stanje stvari i krenemo dalje, mi podgrevamo negativnosti i ne mrdamo iz mesta.

Život nije strogo kontrolisana stvar

Mnogo toga nije pod našom kontrolom: vreme, elementarne nepogode, kašnjenje, bolesti, ekonomska situacija. No, u ovim slučajevima mi smo svesni da ne možemo mnogo toga da uradimo te se lako prebacujemo na drugi kolosek i idemo dalje. Zašto  je to tako? Zato što su ove situacije izvan nas i nisu vezane za naša duboka osećanja.

No, kad je neka situacija povezana sa našom ličnom sigurnošću, mi svim silama pokušavamo da stvari držimo pod kontrolom. Kontrola je usko povezana sa strahom – bojimo se da će, ako izgubimo kontrolu, svet da se sruši, da ćemo izgubiti sigurno tlo pod nogama.  Primarni nedostatak kontrole blokira našu emocionalnu ravnotežu. Dok god pokušavamo da imamo kontrolu nad svim na svetu mi ne živimo u skladu sa samim sobom.

Kako prihvatiti stvari na koje ne možemo da utičemo

Možemo da osnažimo svoju veru u sebe, da ojačamo samopoštovanje, da poboljšamo svoje zdravlje, da radimo na međuljudskim odnosima, da poboljšamo kvalitet svog života.

Možemo menjati navike, menjati ugao gledanja na život, možemo nanovo definisati (i predefinisati) ciljeve koje želimo da dostignemo.

Možemo na nov, drugačiji način da reagujemo na određene situacije, da budemo opušteniji i da manje unosimo emocije u svakodnevne situacije.

Možemo da prestanemo da živimo u poricanju i u ubeđenju da smo žrtve. Umesto toga treba da prihvatimo realnost onakvom kakva je i da idemo dalje.

Život nije večito plivanje uzvodno i zato nam opiranje životnom toku stvara depresiju, nesanicu, teskobu, stres, nezadovoljstvo. Hajde da okrenemo smer plivanja i krenemo da pratimo životni tok. Zanimljivo je da kad prihvatimo da smo deo Univerzuma i da za nas važe zakoni koji važe i za druge ljude i da čak i ono što nam se ne sviđa ima svoju svrhu tada život postaje lakši. Prihvatanjem oslobađamo naše emocije, telo i duh.

Šta još možemo da uradimo

Možemo da postanemo svesni okolnosti u kojima živimo, kao i da prihvatimo činjenicu da život nije uvek fer i da ništa nije savršeno i da nas ne moraju svi voleti. Kad se sa ovim saživimo bacili smo veliki teret sa svojih pleća. Prihvatanje znači da smo prihvatili stvarnost, da imamo realnu sliku sveta. Život nije ni dobar ni loš. On jednostavno JESTE.

Prihvatanje uključuje kroćenje ega i prihvatanje poniznosti. Ona dolazi s uverenjem da smo mi, kao ljudi, dostojni svega, ali da nemamo pravo ni na šta osim na svoje mišljenje.

Prihvatanje je stepenik u našem sazrevanju. Prihvatanje nas uči da smo samo mi, a ne Bog, naši bližnji, država ili neko treći odgovorni za našu sreću i blagostanje.

I za kraj, parafraziraću Lao Cea koji kaže da je život niz prirodnih i spontanih promena. Ne odupirimo ih se je na taj način samo stvaramo tugu. Treba da prihvatimo stvarnost i pustimo da se stvari događaju kako god žele.

I tada ćemo naći mir u sebi.