Depresivnim ljudima je često potreban neko za zagrljaj. Povremeno, taj neko može da bude drvo.

Nova grupa psihologa veruje da veliki broj mentalnih problema modernog doba, uključujući depresiju, stres i anksioznost, može svoj uzrok delom tražiti u udaljavanju današnjeg čoveka od prirode . Rešenje? Izađite napolje i uživajte.

Dok su tradicionalni psihoterapeuti fokusirani na tretmane unutra – bilo lekovima, meditacijom ili uobičajenom „terapijom na kauču“, praktičari rastućeg polja eko-terapije veruju da nega pacijenta mora da sadrži i boravak napolju. Ekoterapeuti ističu da su ljudi evoluirali u skladu sa prirodom milionima godina i da nam je urođena interakcija sa okolinom – vazduhom, vodom, biljkama, životinjama. Međutim, u poslednja dva veka, sa početkom Industrijske revolucije, ljudi su se konstantno udaljavali od prirodnog sveta, živeći živote kojima više nisu upravljali sunce i mesec već fabrički sat. Sa razvojem interneta i ostalih tehnologija, situacija se samo pogoršala. Počeli smo da stičemo utisak da smo iznad i van prirode.

Danas, više od polovine svetske populacije živi u gradovima i mnogi u svom svakodnevnom životu jedva da imaju koji pogled na zelenilo. U isto vreme, izgleda da činimo sve što je u našoj moći da uništimo ono što je ostalo od Zemlje. Ono što prosečna osoba danas oseća kao stres ili depresiju, eko terapeuti sugerišu da je u pitanju čežnja za našim prirodnim domom.

Povratak prirodi ne bi trebalo da bude previše težak, prema eko terapeutima kojih najviše ima u Kaliforniji, SAD. Pacijenti počinju da vode dnevnik boravaka u prirodi, gde rezultat može da bude šokantan – neki provedu 15-30 minuta dnevno napolju, ništa preko hoda od i do automobila. Eko terapeuti savetuju svoje pacijente da uspore i ponovo se povežu sa prirodom planinarenjem, baštovanstvom ili jednostavnom šetnjom napolju. Moramo da shvatimo da smo mi deo prirode, a ne njeni gospodari.

Više na sajtu natuREconnection