Arhitektu, dizajnera i futurologa – Žaka Freskoa, mnogi smatraju svojom inspiracijom zbog njegovih inovativnih ideja i nacrta održivog društva i planete. Taj nacrt je poznat pod nazivom Venus projekat. On predlaže alternativnu viziju kakva budućnost može biti ako primenimo sve što znamo u svrhu postizanja nove održive svetske civilizacije. Venus projekat poziva na potpuni redizajn naše kulture u kome se rat, siromaštvo, glad, dugovi i nepotrebna ljudska patnja smatraju nečim što ne samo može da se izbegne već i potpuno neprihvatljivim za novo društvo.

Freskoova ideja se zalaže za društvo koje pokreće društvena saradnja i koristi nauku i tehnološki napredak na čist i efikasan način. On naziv ovaj sistem „resursno baziranom ekonomijom“ i zahteva rekonstrukciju infrastrukture čitave planete. Planeta bi trebalo da funkcioniše kao jedan, „i da eliminiše lažne granice koje razdvajaju kontinente i države.“

Obzirom da živimo u sistemu zasnovanom na masovnom konzumerizmu koji promoviše zanemarivanje životne sredine – naše društvo nije održivo i samo je pitanje vremena kada ćemo potrošiti sve resurse planete. Fresko kaže da je odgovor u što većoj automatizaciji koja će dovesti do toga da tehnologija proizvodi i distribuira resurse čitavom svetu na čist i efikasan način.

Dva se pitanja postavljaju u ovoj tački: da li će biti dovoljno resursa za sve i da li će masovna automatizacija imati za negativnu posledicu masovnu nezaposlenost.

Prvo što treba uzeti u obzir je činjenica da Venus projekat ukida potrebu za monetarnim sistemom, što znači da ne bi bilo efekta na tržište rada, a ako bismo stigli do tačke u kojoj je proizvodnja dovoljno velika – oskudice više ne bi bilo.

Teorija govori da bi sa većinom poslova koji su automatizovani i sa resursima u izobilju, prosečna osoba radila samo par sati dnevno a imala bi sve što joj je potrebno. Odluke koje bi se donosile imale bi za osnovu potrebe ljudi i očuvanje planete, a ne interese korporacija.

Freskoov sistem eliminiše potrebu za vladom. Takođe, on veruje da su ljudi suštinski dobri a da su loši ideali naučeni. Ako se ljudima obezbedi sve što im je potrebno, od potrepština neophodnih za preživljavanje do stvari u kojima se uživa, potreba za pohlepom i korupcijom bi nestala. Nema potrebe za vladom i vojskom u svetu gde su svi obezbeđeni. Nema potrebe za policijom ako pohlepa i očajanje ne postoje.

U svetu koji Fresko predlaže, tehnologija može da se iskoristi za napredak čovačanstva u pozitivnom smeru. Umesto što koristimo nauku u vojne svrhe, možemo se koncentrisati na prave potrebe, kao što je polje medicine. Fresko veruje da bi ulaganja u medicinu mogla da dovedu do ranog otkrivanja poremećaja koji dovode do nasilnih reakcija kod ljudi i njihovog lečenja od malih nogu. Tako bi se ukinula potreba za zatvorima.

Globalna resursno bazirana ekonomija omogućava svim ljudima da dostignu svoje najviše potencijale u društvu koje radi u njihovu korist. Društvu koje štiti i čuva životnu sredinu – onom koje razume da smo mi deo prirode, a ne odvojeni od nje.