Ситнице из дућана баке апотекарке Аутор: Мр пх спец. Фзз ајурведски саветник и практичар Хаџи Милена Миња Павловић

Промисао као Промисао…и кад не знамо увек одговоре на питања која се сама намећу то не значи да не постоји и сам разлог одређене ситуације, односно догађаја.

Посвећено последњем викенду новемба месеца 2014.

Крај реке Бистрице,а на уласку у Руговску клисуру налази се засигурно једна од најзначајнијих српских светиња-Пећка патријаршија. Реч је о манастирском комплексу, који је грађен у 13. и 14.веку. У самом дворишту налази се живи сведок наше историје. Када би тај сведок могао да говори ко зна шта би нам све испричао о нашој историји, коју можда нисмо знали или смо је тако лако и једноставно дали забораву. Да имамо способност комуникације са нашим Светима можда би се и постидели колико нисмо свесни и колико смо спремни да лако дамо оно што и није наше. Можда би схватили да све што и имамо је заправо само дато нама од наших предака да причувамо за наше потомке.

Рођен као Предислав око 1200.године од оца краља Стефана Првовенчаног, а по угледу на свог стрица Светог Саву замонашењем добија име Сава II. По повратку из Свете земље одмор је затражио у Сирији и то у покрајини Шам.Током одмора посматрао је  једно дрво, за које су му рекли да је симбол дуговечности, опстанка, умножавања. На кога је друго могао да помисли него на свој народ и на своју земљу. У складу са симболиком доноси то дрво у Србију, као вид завештања и предсказања покољењима која долазе. Садница тог дрвета засађена је у порти  манастира Пећка патријаршија.  Векови су прошли од тад. Мошти Светог Саве II налазе се у манастиру у оквиру Пећке патријаршије, а садница…. садница још увек постоји и данас је неми сведок наше историје.

Иако је киша падала током те недеље у новембру месецу, монахињи није било тешко, а ни мрско да озареног лица говори о дрвету, које је старо преко 750 година и за које постоји веровање да предсказује шта ће бити са српским народом. Према њеним речима, већим делом дрво је почело да се сасушује, што је протумачено као знак да нестајемо… нестајемо као народ.  Ипак, има нешто у том нашем народу. Не нестајемо ми тако лако. Ако не из других разлога, онда сигурно из ината. Сходно томе, овог пролећа, иако су му дани били одбројани, дрво је почело да се опоравља. Живи били, па пратили даљи ток….

Колико је тачно стара производња свиле остаје само као предмет нагађања. Зна се да су сами почеци те производњестарији од 6000 година. Дуго се сама производња чувала као тајна. Из Кине на Стари континент свила долази тек у трећем веку пре нове ере као врло ретка и врло скупа тканина. Ипак, тајна се разоткрила тако што су  византијски монаси у Европу донели у бамбусовим штаповима чауре свилене бубе. Да би те бубе могле да опстану било је потребно обезбедити им храну. Захваљујући тим бубама дрво дуд се распрострањује и на другим територијама.

Morus sp. или дуд – данас скоро заборављена воћка потиче из Азије. Познато дрво за старе народе. По природи дивља и самоникла врста, а данас је њена култивација готово усавршена, па постоје и бројне сорте. Реч је о листопадном, дугоживећем дрвету које може да израсте и до 20м, карактеристичне крошње, која је богата и округла. Кора дрвета је сива, односно сивосмеђа и испуцала. Листови су јајасти, односно широкојајасти, по ободу назубљен, зелене боје. Цвета у мају. Плод је сложен. Реч је о цвасти, која је срасла у једно плодиште налик минијатурном грозду. Према боји плода разликујемо и дудове : црни,бели,црвени. Плод је слаткокиселог укуса величине до 2цм. Користи се у свежем стању, а могуће га је и прерадити и као прерађевину и користити и то у виду : сока,џема, пекмеза, слатка, ракије, вина… Од исцеђеног сока из плода упаравањем добија се сируп, који подсећа на мед. Лишће белог дуда користи се за исхрану свилених буба, а црни дуд је своју примену нашао код животиња и људи.

Дуд се сади поред путева, по парковима, около винограда и симбол је за старинска дворишта, поготово у Војводини. Постоји веровање у народу да није добро садити дуд у близини куће, јер се лошим знаком по укућане сматра ако би се жиле дуда подвукле по кућу. Верује се да је то знак изумирања.

У лековите сврхе користе се лист, пупољци, плод и кора. Употреба дуда у медицини стара је неколико хиљада година и трагови воде до старе кинеске медицине, која дуд сматра биљком која јача срце, прочишћава цео организам.

Дуд се користи у народној медицини за подмлађивање организма, против старења, за побољшање крвне слике, као средство које смањује ризик од појава дегенеративних болести, као природни чистач јетре и средство које прочишћава бубреге и јача њихову функцију.

Плод и лист се користе и против тумора. Постоји клиничко испитивање, према коме би дуд могао да буде ефикасно средство код тумора на грлу. Такође, плод и лист поспешују знојење, повећавају избацивање течности из организма, те имају и дејство против едема. Своје дејство исказују и против болова, нарочито главобоља, зубобоље, реуматских тегоба, код болних менструација. Делују код прехлада, упала грла, бронхитиса, код афти у устима, упале бешике, побољшавају варење, поправљају општу слабост организма. Успешност је показана против великог броја бактерија, гљивица.Утичу на снижавање вредности шећера у крви и на снижавање повишеног крвног притиска. Наши стари су користили и као противотров, а данас се то дејство може искористити и код особа које користе дуван, алкохол. Такође, плод и лист можемо користити и против депресије, код проблема са поремећајем сна. Свеж, недозрео плод је ефикасно средство против затвора, а зрео плод има лаксативно дејство. Листови се препоручују за исхрану животиња које дају млеко јер имају особину да повећају  продукцију млека. Због опоравка, ревитализације и регенерације, плод је топла препорука за породиље, старије особе које су имале операцију као и оне које су на опоравку. Још постоји употреба листа код проблема са каменом или песком. Верује се да раствара камен и доводи до избацивања из организма. Од лисних пупољака справља се чај који се користи против гојазности и обољења кардиоваскуларног система. Лист се сакупља у пролеће. Суши се на тамном месту у танком слоју уз неопходно присуство промаје. Плод се сакупља од маја до августа. Плод садржи у највећем проценту воду ( око 83%). Присутни су и угљени хидрати, протеини, масти, смоле, танини, гуме… Садржи и око 10% инверног шећера, око 2% слободних органских киселина и то јабучну и лимунску,слуз.Богат је калијумом, манганом, магнезијумом, фосфором, гвожђем, цинком, бета каротеном који се у организму преводи у витамин А. Од других витамина присутни су и Е,Б,Ц,Д. Као јак антиоксиданс присутне су и веће количине антоцијана.

Што се тиче лековитости коре, кора је своју примену нашла против цревних паразита, нарочито пантљичаре, код тровања храном, алкохолом, дуваном, код рана, против пролива,за повећање функције и чишћење црева. Кора се, као и плод, сакупља од маја до августа.

Интересантно је да дрво дуда не нападају ни паразити ни болести. Некада толико распрострањена примена у народној медицини, а данас тако заборављена. Чак је своју примену дуд нашао и у Јапану, па се  бели дуд налази као састојак крема и мелема код проблема са пегама, флекама и различитим нечистоћама коже, као и за избељивање.

У инат забораву за ову прилику издвајам пар примера употребе:

За освежавање организма, после операције, после или у току болести, за брже зацељивање, за бољу циркулацију, за спречавање инфекције и за бољи вид потребно је у току дана попити једну чашу свежег сока од плода или пак направити напитак од сушеног плода. За добијање напитка потребно је само осушени плод прелити прокључалом водом, поклопити и оставити да се прохлади. Напитак попити, а плод се може и појести

За јачање срчаног мишића, нарочито код особа које имају ангину или су прележале срчани напад довољно је појести по једну шаку свежег плода. Ако нисмо у могућности да користимо свеж, можемо користити и плод који је замрзнут.

За јачање корена косе и да би се што дуже сачувала природна боја потребно је утрљати у косу сок од свежег плода или пак направити лосион од сушеног. За лосион је потребно да осушени плод одстоји у разблаженом алкохолу две недеље, па да се процеди и наноси се барем једном недељно утрљавањем.

Код рана може се искористити исцелитељска моћ коре дуда. Кору је потребно спрашити и помоћу уља направити мелем, којим се премазује проблематично место.

Против дијабетеса може се направити чај. Потребно је 50г листа прелити са 500мл прокључале воде и оставити да одстоји 10м. Потом процедити и у малим гутљајевима пити током дана.

Код упале, повишене температуре, против затвора може се користити и сируп од дуда. Потребно је 1кг плода кувати у пола литра воде и око 20мл јабуковог сирћета. Потом се остави да одстоји 24ч, па након тога се  додаје мед или смеђи шећер и кува док се не постигне одговарајућа густина. Након тога се сируп  преноси у топле, чисте флаше и користи према потреби растварањем сирупа са водом. Наравно, овај сируп може бити изузетан лек за душу, па није потребно имати проблем да би се користио.

Такође, зрео плод дуда се може осушити и ситно самлети и користити као природну замену за шећер.

И тако, прича о дуду је мене одвела и у сећања која су везана за град, који је по мени посебан и изнад кога сунце најлепше сија, а небо је најплавље. Наравно, реч је о Пожаревцу, који је у своје време негде између Окружног суда и економске школе имао ред стабала дуда…била су то времена, били су то дудови… у спомен на та времена велики поздрав.