Poželeli ste da vežbate jogu ili ste razmišljali o tome da bi joga mogla da pomogne vašem zdravlju ili vas smiriti? Ali onda ste videli sliku mršave, gipke mlade devojke u čudesnom položaju zamotanih ruku i nogu oko tela, pa ste samo odmahnuli glavom uz “Nije to za mene!”

Popustili ste tako jednoj od najčešćih zabluda o jogi. Među onima koji su manje upućeni u ovu drevnu veštinu postoje neka pogrešna tumačenja, mitovi ili zablude o tome šta je joga i kako nam može pomoći. Jogu podučavam osam godina, tokom kojih sam imala prilike da vežbam sa mnogo divnih ljudi. Bilo je mnogo pitanja, mnogo smirujućih razgovora u kojima sam želela da pružim što više informacija o onome što znam iz ličnog iskustva stečenog dugogodišnjom praksom ove drevne veštine. Većina vežbača počinje s namerom da otkloni bolove u leđima, da se opusti, da razgiba telo. Malo po malo, kako otkrivaju sve mogućnosti i lepotu joge, vežbači postaju svesni da je joga mnogo više od toga.

Joga može da vas uputi na upotrebu onoga što smo dobili na dar s rođenjem: našeg savršenog tela, našeg uma, života! Ipak ona nije religija, ona je više sportska aktivnost. Za sve koji traže unutrašnji mir, zdravlje i samospoznaju joga nudi razrađen sistem vežbanja, disanja, mentalnog i duhovnog razvoja. Joga je način života.

Na moju veliku radost poslednjih godina joga postaje sve popularnija zahvaljujući povoljnim učincima na sve veći broj vežbača koji su se sami uverili u njene blagodati. Među onima koji su manje upućeni u ovu drevnu veštinu postoje neka pogrešna tumačenja, mitovi ili zablude o tome šta je joga i kako nam može pomoći.

Kao kamen spoticanja najčešće se uz jogu vežu sledeće zablude:

1. Joga je za gipke osobe.

Joga se često prezentira prikazujući vežbača u nekom zadivljujuće zamršenom položaju tela. Ponekad ti položaji izgledaju gotovo akrobatski, pa mogu odbiti vežbače koji osećaju da im telo nije gipko, imaju neku zdravstvenu tegobu ili možda višak kilograma. Istina je upravo suprotna. Joga je namijenjena svima, pogotovo telima koja su malo “zarđala” ili malo kruća. Naša tela su različite građe, svako ima svoja fizička ograničenja, pa ne možemo svi uraditi baš sve. I ne treba!

Svaka asana, položaj tela, ima brojne varijacije i može se lako prilagoditi mogućnostima svakog vežbača pojedinačno. Čak će i dobro izveden deo asane dati pozitivne učinke. Neke asane radimo bez ikakvih poteškoća, a za neke ćemo morati da odvojimo više vremena. Mnogi vežbači se začude kad već nakon nekoliko početnih časova joge otkriju da im je telo gipkije nego što su mislili, da dosta toga mogu da urade. Zadivljujuće je pratiti kako već nakon par meseci vežbanja u kontinuitetu telo pokazuje veliki napredak.

2. Fizičko vežbanje je najvažniji aspekt joge.

Fizičko vežbanje je za većinu Zapadnjaka prvi susret s jogom i najčešći način praktikovanja. Kad počnemo fizički da vežbamo izvodeći asane, susrešćemo se i sa ostalim aspektima joge. Opažajući što sve osećamo dok dišemo i držimo telo u određenom položaju, mi zapravo promatramo sebe. Možemo li se koncentrirati na to što radimo? Jesmo li nestrpljivi? Jesmo li odlučni i uporni?

Kad povežemo pokret s disanjem, kad svesno i koncentrisano opažamo kako se oseća naše telo, valove svog uma, misli koje dolaze, energiju koju smo pokrenuli u telu, onda zapravo učimo o sebi i tek onda radimo jogu! Možda ćemo vremenom pokušati da meditiramo. Otkrivamo da je joga vrlo kompleksna veština koja se sastoji od različitih načina uz koje stičemo iskustvo na putu duhovnog razvoja. U samim temeljima joge je njenih osam putova, osam udova. Pojednostavljeno rečeno uz fizičko vežbanje, disanje i meditaciju čini ih i svesno ponašanje u kojem praktikujemo nenasilje, iskrenost, zadovoljstvo onim što imamo, skromnost, koncentraciju i još mnogo toga.

3. Joga je “samo” istezanje i opuštanje.

Ova je tvrdnja tačna, ako iz nje izbacimo reč “samo”. Asane i njihov sled izvođenja su složene tako da rade na snazi mišića podjednako kao i na njihovom istezanju. Joga zahteva snagu i izdržljivost, unutrašnju disciplinu (da bismo zadržali telo u nekoj asani). Ako asana zahteva više fizičke snage, moramo još više da se koncentrišemo na disanje. Tako naše misli neće moći da odlutaju, jer čim izgubimo koncentraciju, telo gubi ravnotežu. Pravilno izvođenje asana podučava kako aktivirati mišiće, a rasteretiti kičmu.

Mnogo puta lošim držanjem prilikom svakodnevnih poslova opterećujemo kičmu. Bolan vrat ili donji deo leđa najčešća su posljedica nepravilnog držanja. Joga asane poboljšavaju ne samo držanje tela, već razvijaju svest o telu. Joga je stoga mnogo više od istezanja. Ona povezuje snagu i gipkost tela sa umom, čime postižemo ravnotežu, koordinaciju pokreta, smirenost.

4. Joga je spora i dosadna.

Joga nije takmičarska disciplina. Tu se ne pumpaju mišići, nema trčanja, nema ciljne crte na koju moramo stići pre od ostalih. Staviti telo u određeni položaj i zadržati ga mirnim možda se ne čini dinamičnim, no to je samo spoljašnji dojam. Toliko se toga događa unutra, na nivou energije i oseta! Vežbanjem joge otvara se unutrašnji svet u kojem otkrivamo svoje fizičke i mentalne granice…

Više u Sensi