Sitnice iz dućana bake apotekarke

Autor: Mr ph spec. Fzz ajurvedski savetnik i praktičar Hadži Milena Minja Pavlović

Čini mi se da se i ne okrenuh, a novembar je već stigao. Često čujemo kako vreme leti. Zapravo, pitanje je da li vreme zaista i postoji ili smo mi samo ti usputni, koji prolete i vazda izgovore traže u istom tom vremenu. I često kažemo kako nema vremena. Zapravo, još jedan naš izgovor. Vremena je bilo, ima ga i biće ga. A nas…svakako, ali je pitanje samo ko u šta veruje.

No, novembar, bez obzira na sve tranzicije i ono što nam je donela ista i bez obzira na sve što će tek doneti, još uvek isto miriše. Miriše na jesen, a time i na kiše. Hladnijim danima smo i mi nekako hladniji. U zavisnosti od nas, onog što je u nama imamo potrebu  za toplotom. Ima onih kojima  je dovoljna toplija garderoba. Postoje i oni kojima će šolja toplog čaja dobro doći, a ima i onih kojima je hladnije vreme i kiša asocijacija za topli dom. I nekako se uvek takvima javi i težnja za sigurnošću i potreba da se skupe, šćućure i bivaju zaštićeni.

Upravo, baš ovom novembru i ovom početku druženja posvećen je današnji tekst.

Čuva kuću od gromova,veštica,bolesti…. Ima nešto u tim našim starim, narodnim izrekama. To što su zaboravljene i mnogima i smešne govori samo da smo počeli prebrzo da živimo, a time i da smo se odvojili od onog što je iskonski u nama – od prirode, kojoj po osnovi i pripadamo.

Sempervivum tectorum ili u narodu poznata – čuvarkuća, pazikuća, gromovka, uhovnik, rosa u zlu dobra još uvek se može naći po krovovima kuća. Kada se prevede reč sempervivum nailazimo na pojam „uvek živući“, što je i jedna od karakteristika ove biljke. Naime, čuvarkuća ima osobinu da raste i da opstaje i u vrlo nepovoljnim uslovima. Može da odoli mrazevima i sušama. Ne zahteva čak ni puno brige. Ona je prosto tu. Ne traži zalivanje, ne traži da joj se posvećuje naročita pažnja.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka. Pripada grupi sukulenata, kao i aloja i kaktus. Visoka je oko 15cm. Karakteriše se listovima, koji su kožasti, mesnati, tamno zelene boje i grupisani su tako da obrazuju rozetu. Iz rozete se izdiže cvetna stabljika, koja je prekrivena sitnim ljuspičastim listovima. Na vrhu stabljike razvija se cvet, koji može biti različitih boja. I budite sigurni da je  veliki doživljaj videti sam cvet ove biljke. Nema svako tu priliku,pa makar i imao biljku. Čuvarkuća potiče sa podneblja današnjeg Meksika. Na našim prostorima se uzgaja još od 9.veka. Doneta je na evropski kontinent kao biljka zaštitnica, pa kao takva korišćena je i kao amajlija. I danas se može čuti da je kuća, koja na krovu ima čuvarkuću zaštićena od udara groma, oluje, od različitih negativnih uticaja.

Od pamtiveka se čuvarkuća koristi u narodnoj medicini. Treba napomenuti da postoji veliki broj različitih vrtsa čuvarkuće. U ovom tekstu reč je isključivo o sempervivum tectorum, koji je najčešće i prisutan po domaćinstvima i slobodno se može reći da je domaća sorta.

U lekovite svrhe koriste se sveži listovi, što nije problem, jer ih ima tokom cele godine i svež sok iz listova.

Čuvarkuću možemo da koristimo za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu.

Svež sok se koristi za jačanje otpornosti organizma, kod prehlada, glavobolja, kod čira na želucu, kod nervne rastrojenosti, strahova. Beloruski poznavaoci narodne medicine preporučuju svež sok čuvarkuće sa medom kod osoba koje imaju srčane probleme. Nauka je i potvrdila da je svež sok čuvarkuće sa medom u pravom smislu odličan eliksir, koji izbacuje toksine iz organizma.

Praktični primer recepta :

Listove čuvarkuće samleti u blenderu ili pak samo  usitniti i preneti ih u plastičnu činiju u kojoj je med. (Pomoću drvene kašike ili varjače dobro izmešati, pa smešu uliti u teglu. Teglu obaviti aluminijumskom folijom i ostaviti 5 dana u frižderu. Nakon petog dana može se koristiti. Potrebno je na prazan stomak, najbolje ujutru, uzeti dve drvene ili plastične kašičice preparata i narednih 20min ne uzimati hranu. Što se tiče potrebnih količina, važno je da odnos biljke i meda bude 1:2. Dakle,100g listova i 200g meda.

Kao što je već rečeno, med sa čuvarkućom koristi se kod srčanih problema, kao eliksir, a svoju primenu je našao i kod cista i problema sa čirom.

Takođe, kod problema sa visokim vrednostima šećera u krvi postoji preporuka da se svako jutro pojede po jedan list čuvarkuće.

Kod problema sa gastritisom ili čirom može se koristiti i čaj. Potrebno je u 250ml vode dodati 10g svežih listova čuvarkuće, pa kuvati oko 15min. Nakon toga se procedi, prohladi i popije samo jedna šolja , a ostatak s uzima na svakih sat vremena po jedna supena kašika i tako sve dok se ne popije.

Takođe, moguće je u kućnim uslovima napraviti i kapi sa čuvarkućom. Potrebno je usitniti sveže listove i preliti sa razblaženim alkoholom ili pak sa mekom domaćom rakijom. Koliko biljke imamo toliko i alkohola stavljamo. Dakle,odnos treba da bude 1:1. Sadržaj treba da ulijemo u teglu, koju je potrebno zatvoriti i ostaviti 7 dana na tamnom mestu. Nakon toga, sadržaj procedimo u staklenu bočicu. Koristi se tri puta u toku dana po 15 kapi na kocku šećera ili se može ukapati  u malo vode .

Što se tiče spoljašnje upotrebe, čuvarkuća može da pomogne nakon ujeda insekta, kod opekotina, posekotina, kod problema sa aknama i bubuljicama, kod herpesa. Ako imate problem sa bolovima u zglobovima ili grčevima u nogama možete koristiti i alkoholni preparat sa čuvarkućom, čiji je postupak dobijanja gore već opisan. S tim što vam je potrebna veća količina samih listova i alkohola i razlika je i u tome što će se rastvor koristiti kao obloga ili pak za masažu.

S obzirom da sa promenom vremena javljaju i groznice na usnama prilika je da se čuvarkuća iskoristi. Potrebno je na mesto peckanja i svraba natapkati sok od čuvarkuće i to na oko 4h ponavljati.

Takodje, kod problema sa tvrdim žuljevima, kurjim očima ili bradavicama moguće je upotrebiti čuvarkuću. Potrebno je prelomiti listiće kako bi oni omekšali i takve ih staviti na mesto na kome se nalazi sam problem. To mesto se zaštiti pomoću gaze i zavoja. Sam postupak se ponavlja svakog dana dok se problem ne reši.

Sigurno jedna od najpoznatijih primena čuvarkuće u narodnoj medicini jeste primena kod bola u uhu i kod nagluvosti, koja je posledica sakupljanja cerumena. U tim slučajevima se koristi sok čuvarkuće i to tako što se nakapa direktno u uho.

Pre nego što primenite bilo koju biljku važno je da se posavetujete sa svojim lekarom ili apotekarom.

Uvek imajte na umu da razliku izmedju leka i otrova odredjuje doza,odnosno količina.

Takodje, nikad ne zaboravite da moć postoji samo tamo gde je mi damo.

Ako niste od onih koji prirodu mogu da prihvate i da se osećaju kao deo iste nemojte ni pokušavati sa narodnom medicinom i biljnim terapijama. Vama sigurno neće pomoći, jer  su vaše prirode u samom početku različite. Vi ćete vreme izgubiti, a biljku upropastiti.

Ako, pak, osećate život oko sebe i u sebi pomozite da svi zajedno sačuvamo našu narodnu tradiciju. Za to je potrebno tako malo. Potrebno je samo da se prisetimo, da pominjemo i da prenosimo na naše potomke.

I uvek imajte na umu da legende i bajke nemaju uvek zabavni karakter.I sve ima svoje.Važno je samo ugao posmatranja prilagoditi.

Da ste živi,zdravi i čuvani u ovim novembarskim danima koji su pred nama….