Iz poznate međunarodne elektronske baze podataka Medskejp upravo su potekle ocene događaja značajnih za medicinu tokom 2014. Prikaz je zasnovan na mišljenjima lekara koji su po šest osnova ocenjivali dešavanja u svojoj oblasti.

Više od dve trećine ispitanika (68 odsto) najvećom novošću smatra još uvek aktuelnu epidemiju ebole, od koje je do sada obolelo oko 18.000, a umrlo preko 6000 ljudi. Ako se izuzmu staleška i organizaciona pitanja, na drugom mestu je (sedam odsto) prvo rođenje bebe nakon presađivanja materice. Taj podvig švedskih lekara privukao je razumljivu pažnju, ali je nagovestio i etičke dileme (materica je uzeta od živog davaoca). Slede nova uputstva o snižavanju nivoa holesterola u krvi (pet odsto) i pogibija stručnjaka za sidu prilikom rušenja malezijskog aviona nad Ukrajinom (tri odsto).

Najveći ponos lekari osećaju zbog pojave novih lekova protiv zarazne žutice Ce (48 odsto). Tu infekciju, koja je naročito rasprostranjena među uživaocima intravenskih narkotika, sada je moguće lečiti bez interferona, supstancije često praćene ozbiljnim neželjenim dejstvima. Nevolja s novim preparatima je, međutim, u njihovoj ceni: za jednogodišnje lečenje neophodno je izdvojiti blizu 100.000 dolara. Skoro četvrtina ispitanika (24 odsto), po svoj prilici Amerikanaca, opredelila se za uspešno lečenje bolesnika koji su se virusom ebole zarazili u SAD i tamo odmah bili podvrgnuti potrebnom tretmanu. Na trećem mestu je ponos koji cela profesija oseća zbog toga što je jedna njihova koleginica, specijalista za bubrežne bolesti, dala svoj bubreg strancu. Valja napomenuti da je sličan podvig (reč je o prijateljici) učinila i naša novinarka Marijana Milosavljević, ali je zbog krutih domaćih propisa (dozvoljeno je poklanjati organe samo srodnicima), bila prinuđena da putuje u Tursku.

U kategoriji najviše onespokojavajućih događaja dominiraju dešavanja u SAD, nesumnjivo zbog najvećeg udela anketiranih iz te zemlje (nije prikazana struktura ispitanika po zemlji boravka). Prednjači pokušaj da se odrede uslovi korišćenja elektronskih zdravstvenih kartona (26%), kao novina s kojom se istovremeno i Srbija suočila, takođe uz određena osporavanja. Na drugom mestu je nezadovoljstvo načinom kojim se popularni doktor Oz branio pred američkim Senatom (18 odsto). Ova planetarno poznata medijska ličnost je preporučivala lek za mršavljenje za čiju delotvornost ne postoje naučni dokazi, pa je doživela da bude javno osramoćena.

Na vrhu liste najbizarnijih događaja je polivanje kofom hladne vode (39 odsto), kako bi se skrenula pažnja na amiotrofičnu lateralnu sklerozu, redak progresivan parališući poremećaj zdravlja, poznat po svojoj najčuvenijoj žrtvi, britanskom naučniku Stivenu Hokingu. Četvrtina ispitanika se opredelila za prodaju na američkom crnom tržištu podataka iz ukradenih zdravstvenih kartona, a 21 odsto za ideju da se kalifornijski lekari podvrgnu testiranju na narkomaniju. Ova dva incidenta su se našla i na prethodno navedenoj listi najviše onespokojavajućih događaja sa po 10 odsto.

Testovi za otkrivanje depresije i predviđanje samoubistva iz uzoraka krvi ocenjeni su kao najvažnija (47 odsto) i vrlo kreativna (19 odsto) medicinska otkrića. Okolnost da je do njih došlo u vreme kada je glumac Robin Vilijams digao ruku na sebe dala im je dodatni medijski značaj. Prvi po kreativnosti (43 odsto) i treći po važnosti (11 odsto) jeste „elektronski nos“ za otkrivanje raka prostate. Reč je o senzoru, proizvedenom u Finskoj, koji u mokraći „namiriše“ rak. Na drugom mestu po oba kriterijuma je „pametni sat“ za sprečavanje bolničkih infekcija. Ta kompjuterizovana naprava snima kretanje zdravstvenog radnika i promenom boje signalizuje upravi ukoliko on prelazi iz jedne bolesničke sobe u drugu, a da prethodno nije zašao u prostoriju s lavaboom.

Raznovrsnost i dometi prikazanih događaja tokom samo godine dana ukazuju na dinamičan razvoj jedne meganauke, kakva je savremena medicina.

Autor: Zoran Radovanović

profesor univerziteta