Postoji mnogo legendi o ljiljanu jer je u pitanju biljka za koju su znali još Asirci, Egipćani ali Rimljani i Stari Grci. Najzastupljeniji su u Aziji ali se gaje i u Evropi. Najpoznatija i najstarija jeste Lilium candidum – to je beli ljiljan sa izrazito žutim prašnicima i veoma jakim mirisom. Do danas su dobijeni mnogi hibridi koji su nosioci nešto drugačijih osobina kako po svojoj boji, mirisu tako i otpornosti na klimatske uslove, bolesti i štetočine.

Sadnja lukovica ljiljana

Treba biti vrlo pažljiv kad se kupuju lukovice, jer ne smeju biti oštećene niti da imaju crne pege,  moraju da budu čvrste i jedre, smežurane se moraju držati neko vreme u vlažnom pesku dok se ne oporave, pa tek onda ih saditi. Bolja je jesenja sadnja od prolećne ali to ne znači da proletnjom lukovice neće dati cvet. Sade se u jamu na dubinu od 20-35cm, uz obaveznu mešavinu peska, stajnjaka, zemlje i pokriti 10cm tresetom. Većina ljiljana iznad lukovice stvara korenje koje hrani biljku, zato se i sadi prilično duboko. Tako je i učvršćena ali i zaštićena od zimskih hladnoća. U jesen bi trebalo staviti neku pokrivku ali je i čim ogreje Sunce treba je pomeriti.

Ljiljani spadaju u cveće koje “voli da su mu noge u hladu a glava na suncu”, što će reći podzemni deo da bude u hladu a nadzemno stablo na Suncu. Zato je oko njih zgodno posaditi neko niže bilje, mada podnevno jako Sunce isto nije poželjno. Razmak između lukovica je oko 20-tak cm jedne od druge.

Izuzetak je Beli, Marijin ljiljan koji se pokriva sa 3cm zemlje, otporan je na niske temperature i ne stvara korenje na stabljici. Zemljište mora biti propusno jer tvrdo i nepropusno često ili skoro uvek dovodi do truljenja i propadanja biljke.Voli umereno zalivanje ali da se višak vode ili odlije ako se sadi u saksiju ili da otekne, kako god samo da ne ostane u zoni lukovice i korena. Po precvetavanju treba iseći na 20tak cm od zemlje da se ne bi lukovica crpila zbog stvaranja semena.

Posle nekoliko godina kad cvetovi postanu sitniji, i cvetanje oslabi vreme je za promenu mesta. Postupak je isti kao kod prve sadnje, u vreme mirovanja. Lukovice napadaju štetočine kao što su krtice , miševi, puževi i nematode.

Autor: Sasvim prirodna