Zoran Radovanović *

Većina našeg sveta „zna“ da se rak u Srbiji dobija od sekiracije („stresa“), osiromašenog uranijuma i, opšte uzev, NATO bombi. Tu zabludu, nažalost, ponekad podržavaju i pojedini stručnjaci čija visoka akademska zvanja prevazilaze njihova skromna znanja.

Istina je da duševno stanje može u izvesnoj meri da utiče na preživljavanje već obolelih od raka, ali ne i na nastanak bolesti, tj. na mutaciju normalne ćelije u kancerogenu. Osiromašeni uranijum iz mnogo razloga nije odgovoran za učestalije obolevanje naših građana od raka, a osnovni je što ovog elementa u centralnoj Srbiji nije ni bilo, osim na maloj površini uz samo Kosovo. Besomučno bombardovanje NATO alijanse nanelo nam je nemerljive štete i donelo višedecenijsko unazađenje. Od sastava samih ubojnih sredstava mnogo su opasnije otrovne materije koje su se širile iz pogođenih objekata, ali je i njihov ukupni efekat na obolevanje od raka ipak mali.

Mada je uvrežene predrasude teško menjati, vredi se bar osvrnuti na naučno tumačenje uzroka obolevanja od zloćudnih tumora. Postoji opšta saglasnost da je njihov nastanak u 90-95 odsto uslovljen činiocima spoljne sredine.

Pušenje je krivo za oko 22 odsto svih smrti od raka u svetu i 30 odsto u razvijenim zemljama. Ono ne dovodi samo do raka pluća, već i do još desetak drugih malignih tumora. Kako je među žrtvama pušenja čak veći broj umrlih od srca, nego od raka, ta navika se smatra najznačajnijim pojedinačnim uzrokom prevremenog umiranja u razvijenom svetu.

Kompleks činilaca koji obuhvata nezdravu ishranu, gojaznost i fizičku neaktivnost odgovoran je za 30-35 odsto obolevanja i umiranja od raka. Tu spada preteran unos životinjskih masti i prerađevina na račun integralnih žitarica, voća i povrća bogatih vitaminima, mineralima i kabastim materijama. Na pogrešan izbor hrane nadovezuju se kalorijski preobilni obroci koji su u nesrazmeri sa malom energetskom potrošnjom.

Mikroorganizmi se okrivljuju za 22 odsto umiranja od raka u nerazvijenim i šest odsto u razvijenim zemljama. Najvažniji su virusi žutice (rak jetre), virus papiloma (rak grlića materice), bakterija Helicobacter koja povećava verovatnoću nastanka raka želuca i parazit Shistosoma odgovoran za rak bešike i creva. I udeo alkoholnih pića varira zavisno od dela sveta. U zapadnoj Evropi njima se pripisuje nastanak raka kod svakog desetog muškarca i tridesete žene.

Oko 10 odsto malignih tumora posledica je zračenja. Sunčevi zraci dovode do malignih pigmentnih tumora kože (melanoma), a jonizujuća zračenja, pre svega usled izlaganja medicinskim postupcima i udisanja gasa radona, do leukemija i niza solidnih tumora.

Zagađenje vazduha, vode i zemljišta kancerogenim materijama povezuje se sa 1-4 odsto svih malignih tumora. U industrijski razvijenom delu sveta taj procenat je bliži donjoj granici navedenog raspona, ali je u zemljama u razvoju često iznad njegove gornje granice. Razlozi većeg rizika u siromašnim sredinama su, pojednostavljeno rečeno, buđava hrana, udisanje sagorelog uglja iz otvorenih ognjišta i drugi prirodno prisutni ili ljudskom aktivnošću nastali izvori zagađenja.

U globalnim razmerama, izrazito opada učestalost raka želuca. Taj trend se dovodi u vezu sa uskladištenjem hrane u frižiderima, ali i sa smanjenim zaražavanjem bakterijom odgovornom u visokom procentu za ovaj oblik malignih tumora. Već decenijama se u velikom delu sveta smanjuje i udeo raka grlića materice u ukupnom obolevanju, a razloge valja tražiti u širokom rasponu od bolje seksualne higijene do blagovremenog lečenja promena, takozvanih prekanceroza, čije postojanje je povezano sa rakom.

Kada se posmatra cela grupa malignih tumora, njihova učestalost se smanjuje u razvijenom, a povećava u nerazvijenom svetu. U tumačenju ovih razlika, uz uvažavanje odnosa ljudi prema ostalim prepoznatim faktorima rizika, posebno važnu ulogu igra pušenje, koje se sve manje upražnjava, recimo, u SAD, a sve više u zemljama u razvoju (u tom pogledu prednjači Kina, pa su predviđanja za ovu zemlju posebno onespokojavajuća).

Privid dramatičnog povećanja učestalosti raka u Srbiji tokom poslednjih decenija stiče se zbog razlika u kvalitetu podataka (naš registar za rak pre 10 i više godina nije se odlikovao zadovoljavajućim obuhvatom). Nasuprot tome, stvarne razloge češćeg obolevanja treba tražiti u našoj sve starijoj populaciji, a rak je prevashodno bolest starih ljudi. Uz to, Srbija se nalazi u takozvanoj trećoj fazi epidemiološke tranzicije i, poput ostalih nedovoljno razvijenih zemalja u toj grupi, očekivano doživljava porast stopa obolevanja i, posebno, umiranja od raka (ovo poslednje odražava nizak stepen efikasnosti i efektivnosti zdravstvene službe).

Dakle, ni u pojavi raka, ni uzroka koji dovode do njega nema elemenata koji nas razlikuju od drugih. Neosnovano je tvrditi da smo izloženi većem stresu od širokih područja gde se svakodnevno umire od gladi, zaraza i bombi, ili da smo prirodno neuporedivo osetljiviji na dejstvo osiromašenog uranijuma od ljudi iz delova sveta pogođenih mnogostruko većom količinom ovog elementa (Irak, Kuvajt). Sva naučni dokazi pokazuju da osiromašeni uranijum predstavlja merljivu pretnju samo za osobe koje pogodi geler ili koje na mestu eksplozije udišu radioaktivno-toksičnu prašinu, odnosno isparenje. Ako se nismo zatekli uz granicu sa Kosovom, a u neposrednoj blizini objekta tog trenutka pogođenog projektilom sa osiromašenim uranijumom, nijedan razuman stručnjak ne bi nas smatrao ugroženima (uzgred, sav radioaktivni materijal iz tog rubnog područja prema Kosovu prenet je i u burićima uskladišten u Institutu „Vinča“).

Pomoglo bi nam kada bismo prihvatili da su i građani Srbije podložni istim faktorima rizika kao i ostatak čovečanstva. Nekritično verovanje u sopstvena tumačenja mnogo puta nam se bolno osvetilo na svim poljima, uključujući i narušavanje zdravlja.

* profesor univerziteta, supervizor Komisije za kompenzaciju UN za istraživanje delovanja osiromašenog uranijuma i drugih izvora zagađenja na narodno zdravlje u Kuvajtu (2001-2007)