Ekološke oaze Srbije-upoznajte neke od njih
Kada se spomene pojam eko destinacija, ono na šta svi pomislimo jesu prirodne, netaknute oblasti i prostori izvan urbanog sistema. Drugim rečima, oblasti koje posećujemo kako bi provodili svoje vreme odmarajući se i istraživajući često neotkrivena prirodna blaga. Svi ti predeli zaista nude nezaboravnu skalu raznih doživljaja i iskustava, utiču na našu svest o tome kako se treba ophoditi prema ovakvim područijima a iznad svega bude našu želju da im se iznova i iznova vraćamo. Srbija, kao zemlja netaknute i neistražene prirode, nudi veoma bogatu ponudu mesta koja se mogu posetiti i hiljadu načina na koje se ona može upoznati. Izbor destinacije za odmor i uživanje predstavlja pravi izazov, zbog čega je nekad teško odlučiti se za onu pravu.
Priroda Srbije je nežna i maštovita, druželjubiva i nesebična, jedinstvena i izuzetna. Beskrajno zelena i snažna. Ona je naša i nesebično nam pruža sebe. Zato, ako je još niste dovoljno upoznali, možda vam ovaj tekst u tome pomogne. Ili makar probudi vašu želju da umesto nekih svetskih eko destinacija, poželite da krenete u istaživanje i otkrivanje prirodnih vednosti Srbije.
Specijalni rezervat prirode, Zasavica
Reka bogata biljnim i životinjskim svetom i prisustvom reliktnih i endemičnih vrsta, reka koja pruža neverovatan doživljaj posetiocima. Ovde možete videti mnoge zaštićene ptice, lokvanje i smenu vlažnih livada, šuma i bara dok uživate u njenom obilasku. Samo razgledanje čiste i prozračne reke je po sebi magično. Ovo je idealno mesto za one koje žele aktivan odmor, sa posmatranjem i upoznavanjem rezervata prirode. Takođe i za one koji vole da pešače postoje i mnoge pešačke rute koje vam neće dati ništa manji doživljaj od vožnje čamcima i foto safarija.
Nacionalni park Tara
Taru su mnogi proglasili “centrom sveta“ , najlepšom planinom i u svetu i Evropi. I to nije slučajnost s obzirom da je karakterišu mnoge prirodne lepote i očuvanost. Krase je mešovite šume sa mnogim retkim biljnim vrstama. U botaničkom smislu, Tara je “majka” mnogih vrsta, jer su ovde otkrivene neke od njih, poput čuvene Pančićeve omorike.
Postoji mnogo načina na koje može da se uživa na Tari. Zahvaljujući brojnim vidikovcima, planinarskim stazama i klisurama, ovde možete provesti vreme tako što ćete voziti bicikl, planinariti, šetati, jahati konje a i edukovati se o mnogim retkim biljkama i zivotinjama, kao i o istorijskim događajima, zbog prisustva mnogih arheoloških nalazišta koja se ovde nalaze.
Predeo izuzetnih odlika, Ovčarsko-kablarska klisura
Jedna od najlepših klisura, koju odlikuju visoke stene sa pećinama, bogat biljni i životinjski svet i uklešteni meandri. Na mnogim mestima nalaze se izvori tople i lekovite mineralne vode i poznati manastiri. Ljubitelji planinarenja, planinskog biciklizma i adrenalinskih sportova poput paraglajdinga i daljinskog jahanja, ovde svakako mogu pronaći sebe. Pored toga, na reci se može splavariti, voziti kajak i kanu, učestvovati na regati i pecati na jednom od ribolovnih terena.
Specijalni rezervat prirode,Uvac
Čak iako ne planirate neku vid rekreacije na ovom prelepom mestu, sam pogled na predeo i posmatranje ugroženih beloglavih supova, učiniće da poželite da ovde ostanete večno. Prema mnogima najlepši rezervat prirode u Srbiji, mesto gde dolaze svi sa zadovoljstvom. Ako ipak želite da se rekreirate u tome vam može pomoći bogat izbor ponuda kao što su pešačenje, planinarenje, istraživanje pećina, turistički obilasci jezera, vožnje brodićima, kajakom i kanuom, pešacke ture i foto-safari.
Park prirode, Sićevačka klisura
Usečena u reku Nišavu, ova duga klisura jedna je od najatraktivnijih. Čine je Prosečka klisura, Ostrovička kotlina i Gradištanski kanjon koji je možda i najlepši deo klisure. Biljni svet čine brojne vrste, od kojih su neke tercijarni relikti i balkanski endemiti. Klisura je mesto za ljubitelje adrenalinskih sportova-slobodnog penjanja i drugih alpinističkih disciplina. Vreme ovde takođe možete provesti i pešačeći, vozeći bicikl ili splavareći
Spomenik prirode, Đavolja varoš
U podnožju planine Radan, smešteno je ovo neobično i veoma interesantno mesto. Zemljane figure koje su zaštitni znak Đavolje varoši, svakako su prizor koji treba doživeti. U blizini se nalaze i izvori vode čudesnih svojstava-Đavolja voda i Crveno vrelo. Pešačenjem koje se odvija na mnogobrojnim planinskim stazama, poslužiće za upoznavanje lepote i mističnosti ovog kraja.
Nacionalni park Fruška gora
Možda je ovo planina koju ne treba mnogo opisivati. Ne zbog manjka reči o njenim lepotama ,već suprotno. Svi koji žele da uživaju u njenom okruženju i prirodi, da se rekreiraju ili obiđu brojne manastire, treba da posete ovaj nacionalni park. Razloga za to je zaista mnogo.Tokom cele godine su ovde prisutne brojne aktivnosti : planinarenje, posmatranje ptica i ostalih životinja, obilazak manastira, biciklizam i sl. Organizuju se i eko-kampovi i razni programi za decu i odrasle. Najpoznatija izletišta na Fruškoj gori su Stražilovo, Glavica, Popovica, Andrevlje, Ležimir i Lipovača.
Predeo izuzetnih odlika, Lepterija-Soko grad
Sam naziv ovog predela govori o lepoti koju krije. Bogatstvo ovog područja ogleda se u raznolikosti pejzaža, geomorfoloških oblika i bogate flore i faune. Ovo područje ima i istorijsku vrednost , jer se u njemu nalazi srednjevekovno utvrđenje Soko-grad sa kojeg se pruža prelep pogled na okolinu. Kako svoje vreme možete provesti ovde ? Planinarenjem, pešačenjem, slobodnim penjanjem i edukativnim razgledanjem.
Ovo bajkovita mesta su samo delić onoga što Srbija nudi. Samo jedan od načina na koji se sva ta mesta mogu doživeti. Međutim, ma koliko pisali o dražima svakog mesta pojedinačno, ma koliko ih posmatrali sa uživanjem širom otvorenih očiju, uvek ostaje onaj osećaj da to nismo dovoljno učinili. Da sve one nacionalne parkove, specijalne rezervate prirode, turističke centre, mnoge lepote i prirodne retkosti, nismo dovoljno predstavili i time izrazili našu ljubav prema njima. Ljubav prema prirodi Srbije. Da bi je voleli i sačuvali, moramo je upoznati. Da bi je upoznali, treba da posetimo upravo sva ta mesta koja nude njene najlepše prizore.
Amela Đurakovac
-Po zanimanju sam master inž.pejz.arh i trenutno sam jedan od volontera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (na kom sam završila studije )
– Član sam “Podmlakta uduženja pejzažnih arhitekata-PUPA”-Promovisanje struke, aktivnosti i radionoce
– Promovisanje pejzaže arhitekture u Srbiji–Internet stranica LAN-Serbia (Landscape architecture Serbia ), od 2013 god.
– Volim da pišem, pa tako vodim sopstveni blog i dopisnik sam za Iserbia portal ( slanje autorskih tekstova )
-Učestvovala sam na mnogim konferencijama , koje su za temu imale Zaštitu životne sredine
Leave a Reply