Autorka: Iva Pavlović

Sponzor konkursa:

Živimo u vremenu u kom je kolektivna svest o značaju upotrebe zdrave, “životne” hrane, zasigurno dostigla svoj zenit. Do toga nas je dovela dugotrajna upotreba prskanih, otrovnih namirnica punih hemikalija koje su zatrovale naša tela i dovele do pojave sve češćih bolesti i stanja kakva su našim precima bila retka pojava. Stoga su mnogi od nas odlučili da svoje zdravlje uzmu u sopstvene ruke i izbor hrane koju koriste u svom jelovniku pažljivo i mudro odaberu. I daju prednost organskom i biodinamičkom načinu proizvodnje koji iz svake biljke izvlači njen maksimum poštujući prirodne principe i ravnotežu zdravog zemljišta. Zahvaljujući toj ideji, na našoj trpezi se od skoro našla i jedna zaboravljena a dragocena voćka – goji bobica.

O goji bobicama dosta smo čitali iz strane literature dok se neki hrabri ljudi nisu osmelili da je svesno uzgajaju na našem tlu i ponude nam proizvode domaće, kvalitetne proizvodnje. Stoga, danas su goji bobice, mali eliksiri zdravlja i dugovečnosti i vodeći antioksidantni dar prirode na svetskoj ORAC lestvici, nezamenljivi deo dobro osmišljene, hranljive i zdrave ishrane modernog čoveka. Zahvaljujući prisustvu 18 aminokiselina, 21 minerala i vitamina koje poseduju, goji bobice podržavaju sve prirodne procese u našem organizmu pomažući organima da ispravno rade i skladište hranljive materije a telu da se reenergizuje i revitalizuje. Svakodnevna upotreba napitaka, marmelada i drugih proizvoda od goji bobica kao i konzumiranje svežih ili sušenih plodova, pospešiće našu memoriju i odložiti prerano starenje kože, podići imunitet na sasvim novi nivo i zaštiti nas od potencijalno pogubnog dejstva stresa i slobodnih radikala koji uzrokuju kancerogena oboljenja i druge bolesti.

Poreklo Goji bobica, ili narodno nazvanih “vučijih” bobica, vezuje se za Tibet i kinesku provinciju Xinjiang kao i dinastiju Tang, za vreme koje se njihova lekovita moć već koristila za očuvanje vitalnosti i bistrine uma ali i kao neizostavni deo azijske meditacije u budističkim hramovima tokom koje su praktikanti žvakali suve plodove ove biljke i pili vino napravljeno od goji bobica. Uporedo sa kasnijom istorijom i ratovima koji su se vodili na ovom tlu kao i osvajanjima zemlje od strane raznih osvajača ali i dobro poznatim putem Svile, goji bobice dospele su na tla Indije i drugih država Dalekog istoka započinjući nova poglavlja u životima nekih novih ljudi koji su njihovu lekovitu moć koristili, o njima pisali i širili znanje dalje. U našim starim spisima ostaje zapisano da je ovo lekovito voće pre par vekova, uspevalo i na našem tlu gde je zbog lepote svog ploda, bilo korišćeno kao živa ograda tadašnjih domaćinstava sve dok se znanja o lekovitosti nisu usvojila i primenila, u prvom redu, za lečenje muške neplodnosti I steriliteta.

Danas, Goji bobice opet postaju neophodan deo naše brige o nama samima i o prirodi koja nam je ovaj dar i dala. Poučeni mudrošću prošlosti i osnaženi znanjem i zdravljem koje prenosimo budućim generacijama, možemo se smatrati ako ne pionirima, onda aktivnim članovima Goji zajednice koja nastoji da ovo zaboravljeno voće vrati na mesto na kom je oduvek trebalo i da bude.

Na sto naše i svake zdrave, savremene porodice.