Autor: Nina Zdinjak

Jedan od novijih olimpijskih sportova koji je u ove slavne igre uvršten tek 2000. godine nosi ime triatlon. U pitanju je sport koji je istovremeno mlad i star. Kako to? Tako što se triatlon sastoji iz tri različite sportske discipline koje nisu tako mlade – plivanja, vožnje bicikla i trčanja. Svakako da atletika nije nešto što je novo, niti je to pilivanje, a čak ni vožnja bicikla. Možda ste se sada zapitali – zašto onda ovu vrstu takmičenja uopšte nazivamo posebnim sportom kada se samo sastoji iz tri različita i dobro poznata sporta? Odgovor se krije u reči „samo“. Ukoliko nikada niste probali da posle brzog plivanja sednete i vozite bicikl, te da odmah nakon duge i jake vožnje pokušate da potrčite, onda ne možete ni da zamislite koliko je ova vrsta takmičenja specifična i zahtevna. Kada iz sedećeg položaja tokom kojeg ste na određeni način opterećivali mišiće nogu pređete u stojeći položaj u kojem celu težinu svoga tela nosite na nogama i počinjete da opterećujete i neke druge mišiće imaćete utisak da ste tek prohodali (barem prvi put kada ovo budete uradili). Upravo zbog tih promena, triatlon jeste jedna posebna disciplina. I oni koji se takmiče u njemu, da bi bili najbolji moraju biti izvrsni u sve tri discipline. Ukoliko u jednoj nisu dobri, ne mogu imati ni najbolji rezultat. Naravno, svaki triatlonac ima omiljenu disciplinu koja mu najbolje ide od ruke, ali mora uložiti ozbiljan trud i rad u sve tri. Težina ovog sporta ogleda se upravo u tim promenama, jer ove tri discipline (plivanje, trčanje i vožnja bicikle) nemaju skoro ništa zajedničko osim što su sva tri aerobna sporta.

No, krenimo od početka – prva triatlon takmičenja ikada zabeležena održavala su se oko 1920. godine u Francuskoj pod imenima: „Tri sporta“, „Trka najboljih“ i „Trka koja dotiče sve“. Na tim trkama takmičari su plivali preko kanala Marne, vozili su bicikl dvanaest kilometara i trčali tri. Distanci koje se danas prelaze u ovom sportu ima nekoliko:

1. Sprint triatlon – 0,75 km  plivanja, 20 km vožnje bicikla i 5 km trčanja;
2. Olimpijski triatlon  – 1,5 km plivanja, 40 km  vožnje bicikla i 10 km trčanja;
3. Polu-distanca ili „Half Ironman“  – 1,9 km plivanja, 90km vožnje bicikla i 21km trčanja;
4. Ironman („čovek od čelika“)  – 3,8 km plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42 km trčanja.

Prvo zvanično triatlon takmičenje u ovom modernom obliku u kojem ga danas poznajemo održano je 25. septembra 1974. godine, dok je najduža od navedenih distanci, „Ironman“ trka prvi put održana 18. februara četiri godine kasnije, na Havajima. I dan danas svetsko prvenstvo u ovoj najdužoj triatlon distanci održava se na Koni (Havaji), zbog izrazito zahtevnog terena koji doprinosi tome da izazov bude još veći.  Ne samo da je na ovom ostrvu temperatura visoka i vlažnost vazduha velika, već je i sam teren krajnje specifičan – staze za bicikl i trčanje prolaze kroz „pustinju od lave“, gde su formacije crnog lavskog kamenja svuda unaokolo. Neretko se na Koni dešavaju i naleti veoma jakog vetra koji poprilično može ometati i otežavati biciklistički segment ove trke. Sve u svemu, nije slučajno što se titula za svetskog prvaka u ovom takmičenju svake godine brani baš na ovoj lokaciji.

Triatlon je jedan od sportova koji se najbrže razvija; od svog početka pa do današnjih dana zaradio je zaista mnogo pristalica. Izgleda je u ljudskoj prirodi da stalno traga za novim, jačim izazovima, za nečim još dinamičnijim. Svi oni kojima jedan sport nije dovoljan uživaće u magiji triatlona. Tajna njegove privlačnosti je upravo u toj dinamici – kada preživite plivanje, znate da nije kraj – čeka Vas uzbudljiva vožnja bicikla, ali i to nije sve. Kada siđete sa bicikla, čeka Vas trčanje. Oni koji treniraju sportove izdržljivosti, poput trkačkog ili plivačkog maratona, znaju koliko takve trke mogu biti dosadne. I pored toga što su ove displine takođe fizički veoma zahtevene i naporne, one se same na sebi završavaju i to je ono što pokreće razne sportiste da se okrenu triatlonu, da prekinu sa „monotonijom“. To se naročito odnosi na sprint triatlon, u kojima najbolji od najboljih trke završavaju ispod sat vremena. Na takvim takmičenjima ne postoji šansa da Vam bude dosadno.

I u našoj zemlji ovaj sport se razvija velikom brzinom, a njegovi počeci su bili oko 90-ih godina. Prvo takmičenje je održano nešto ranije, 1988. godine, u Kragujevcu; međutim, u pitanju nisu bile standardne distance, a i nije bio triatlon kao što je danas, kada između disciplina ne postoji nikakva pauza. Sve u svemu, danas se godišnje održi oko desetak triatlon trka u našoj zemlji (jedan olimpijski, a svi ostali sprint), a možemo se pohvaliti i prvom zvaničnom trkom Polu-distanca koja je održana na Adi Ciganliji u oktobru ove godine. Danas, Srpska Triatlonska Unija u saradnji sa triatlon klubovima aktivno radi sa najmlađim takmičarima kako bih ih pripremili za vrhunske rezultate i time omogućili kvalifikovanje naše zemlje na Olimpijske igre.

Ovaj prelepi sport koji obnavlja kontakt sa prirodom i koji za održanje trka zahteva lokacije poput jezera i velikih prostranstava, atraktivan je i za gledaoce. Stoga, ukoliko nakon ovog teksta sami ne poželite da se oprobate u ovom jedinstvenom sportu, barem posetite neku trku – to će Vas sigurno ubediti!