Psihijatar Robert Torre izazvao je pravu buru među svojim kolegama tvrdeći da psihijatrija ponekad nanosi veću štetu ljudima nego što im realno koristi. Prvo je pisao feljton za Jutarnji list, da bi kasnije napisao i knjigu pod naslovom “Prava istina o psihijatriji”. Dok se knjiga ne pojavi i na našem tržištu ili dok neko ne donese na naše prostore mogu samo da podelim svoja razmišljanja u vezi sa ovom temom.

Dr Torre kaže da većina stanja zbog kojih se ljudi danas šalju psihijatrima nisu bolesti već zaista samo izmenjena stanja. Kad lekari iscrpe sva ispitivanja a pacijent im se i dalje žali oni ga šalju kod psihijatra. Sve tuge, patnje, svaka zbunjenost – završi kod iste struke. Medicina je dovela do toga da za sve tražimo instant lek. Više niko ne želi biti tužan, ne želi da prođe kroz period patnje i isceljenja. Osećati se izgubljeno, usamljeno, osećati se zapitano, biti tužan, potišten, čak malo melanholičan, nije preporučljivo. Za sve se danas daju lekovi. Čovek postaje automat na lekovima – jedni ga smire, pa kad postane pretereno smiren, onda ga drugi podižu, jedni ga uspavaju, a drugi onda dođu kao budilnici. Sve se danas podvodi pod depresiju pa imamo ne naciju, već svet na antidepresivima i lekovima za balansiranje raspoloženja. Suviše ste srećni? Pa vas onda uhvati tuga? Teško vam pada jesen i promene godišnjih doba? Psihijatri pripisuju lekove.

Kako kaže dr Torre nekada su se ova stanja rešavala razgovorom, savetom i nekim blažim anskioliticima. Danas psihijatri više nemaju vremena da razgovaraju sa pacijentima – sve se svodi na davanje lekova koji čoveka promene do mere da više nisu ni sami sebi prepoznatljivi.

Slažem se sa njim, mada nisam ni psihijatar niti neko ko se bavi medicinom. Radim sa ljudima 20 godina, i mnogo kraće floriterapijom. Prošla sam za ove godine koliko sam na zemaljskom šaru, mnoge situacije koje nisu bile baš lake, što me je navelo da se edukujem iz različitih oblasti pomoći ljudima.

Šta je rešenje po dr Robertu Torreu, šta on savetuje, a sa čim bismo se i mi mogli složiti?

Dr Torre ne tvrdi da psihijatrija ne treba da postoji – i sam je iz te struke. No, kaže da postoji određen broj situacija koje jesu zaista bolesti i koje treba tretirati lekovima ili hospitalizacijom. Sve ostalo bi trebalo rešavati:

– u porodici (pronaći snagu unutar najbližih)

– vernici u crkvi, ispovesti

– nekom drugom lekarskom tretmanu (moguće da neka fizička bolest pravi problem)

– psihoterapijom ili terapijama koje uključuju razgovor

Ja bih dodala:

– hodanje – minimum 25 minuta brzog hoda

– fizička aktivnost (rad u bašti, sređivanje kuće, šetanje kućnog ljubimca)

– upotreba prirodnih sredstava koje vas dovode u balans, a floriterapija je, kao što smo, do sada i pisali, izuzetno korisna u balansiranju emocionalnih stanja i vraćanje u optimum, bez nuspojava i promene stanja svesti.

Treba da se vratimo sebi i da uspostavimo harmoniju sa prirodom i socijalnim okruženjem. Svakom od nas se dešavaju i lepe i ružne stvari. Svaka od njih izaziva nešto što bi se moglo podvesti pod stres ili traumu. Rođenje, odrastanje, školovanje, prve ljubavi, razočaranja, venčanja, razvodi, težnja za potomstvom, bolesti, rastanci, smrt, dobijanje ili gubitak posla, sve nas to izbaci iz prirodnog stanja. Dođemo u disbalans. Budemo tužni, potišteni, ljuti, nesrećni, pomalo boli u duši – ali sve je to ljudski. Čovek, kao misaono biće, i mora da oseti sve nijanse svog postojanja, kao što je vekovima i radio. Dok nije izmišljena farmakološka industrija lečili smo se biljem u različitim oblicima i time pomagali svom telu, duši i duhu da se vrate u balans.

Floriterapija je jedan od vidova upotrebe bilja. Cvetne esencije pokrivaju razne nijanse fizičkog i emotivnog disbalansa, vraćaju nas u stanje u kom se blokirana energija opet slobodno kreće kroz naše telo i na taj način nas vraća u formu. Ako ste isprobali dejstvo cvetnih esencija, znate o čemu pričam, ako niste, mogu samo da vas pozovem da nas kontaktirate i zakažete svoj prvi tretman.

Merima Aranitović