Hodala sam ulicom i zamirisala je magnolija … jedan od cvetova koji stiže pre proleća… Jeste li nekada posmatrali cvet magnolije? Velike, kompaktne latice, čvrste, otporne na udare vetra, boja latica je takva da se druga dominantna boja preliva od korena ka vrhu preko osnovne boje cveta, tučak i prašnici pravilno raspoređeni u unutrašnjosti cveta. Nije previše neobično, a mene zapravo ta jačina cveta, klimatski uslovi u kojima cveta, otpornost, izdržljivost, nepokolebljivost, gracioznost, senzualnost, primamljivost koju poseduje cvet i to sve bez podrške lista, koju ostalo drveće ima, u stvari fascinira i inspiriše. Kao da sam cvet želi da istakne svoju lepotu, jačinu i posebnost na golom stablu. I uspeva u tome, opkoli celo stablo, raširi svoje latice, ispuni i prostor ispod stabla i miriše, miriše tako da nam da elan da krenemo i koračamo kroz svoj dan.

U svetu cvetnih esencija ovaj cvet upravo i podstiče sve navedeno. Daje nam “kompas”, da potisnemo osećaj izgubljenosti, zbunjenosti, opijenosti, letargičnosti. Da sagledamo sebe spolja i iznutra, oslobodimo se osećaja “ružnog pačeta” i sebe sa zadovoljstvom pogledamo u ogledalu. Da hodamo ulicom sigurno i nepokolebljivo, kao cvet magnolije koji se odupire vetru, a sjaji svojom punom lepotom na suncu. Na fizičkom nivou ova cvetna esencija utiče na sinuse, pluća, uči nas da “dišemo” da “prodišemo” i “udahnemo” sve ono što nas čini jedinstvenim i posebnim bićem. Magnoliju kao cvetnu esenciju vezujemo za ženstvenost, senzualnost, pa je to razlog što je vrlo često u svojim kombinacijama imaju ženske osobe. Utiče na hormonske disbalanse u svim fazama ženskog bića, a posebno na probleme sa reprodukcijom i menopauzom. Za mene je jedna od finih, suptilnih cvetnih esencija koja budi svaku ženu, daje joj pravac i sigurnost u kretanju.

Tekst: Marija Radojković