Rubrika – Majstorstvo komuniciranja

U jednoj od naših prethodnih mini-lekcija postavili smo sebi pitanje kako naša komunikacija deluje na druge. Svima nam se ponekad desi da naša komunikacija, umesto da nas poveže sa drugima, izazove u njima bes, ljutnju, nelagodnost… možda i bezrazložnu krivicu. Ili se možda mi ovako osećamo posle razgovora sa drugima. U većini slučajeva, ovo znači da smo mi (ili naš sagovornik) napravili jednu od sedam najvećih grešaka u komunikaciji. Neke od njih je relativno lako ispraviti, a za korigovanje drugih potreban je ozbiljan rad na sebi. Ali, ovde smo da učimo, zar ne? Pa hajde da počnemo!

Ovo su najveće greške u komunikaciji

1. KRUTOST. Nekada sebi kažemo „Ja nikad ne bih uradio to i to…“ ili „Nikad ne dozvoljavam drugima da…“ ili „Dok sam živ radiću tako i tako…“ Mnogi provode starost u samoći jer su svojim previše krutim principima oterali ljude od sebe. Mnogi godinama nemaju nikakvih prihoda jer su davno sebi rekli da nikad ne bi radili to i to, ni ovo i ovo, a kamoli ono i ono… Tužno koliko nas naše slepo robovanje principima sprečava da živimo. Kad se bolje razmisli, zavisnost od principa je jedna od najgorih zavisnosti u koju čovek može da upadne.

2. RIVALSTVO Ili takozvani negativan takmičarski duh. Postoje dve vrste ljudi. Jedni su ljudi – žirafe. Njihov glavni jezik je ljubav, oni su nesebični, raduju se tuđoj sreći. Drugi su ljudi – zmije. Oni doživljavaju druge kao rivale. Često bockaju, prozivaju, omalovažavaju, podmeću nogu, otimaju… Ovakvi ljudi obično od svog okruženja dobiju tek po koju kap ljubavi, jer kako seju, tako i žanju.

3. OKRIVLjIVANjE Svaka konfliktna situacija zahteva rešenje a ne pobedu. Ipak, mnogi od nas, kada stvari krenu nizbrdo, umesto da krenu u potragu za rešenjem, krenu u lov na krivca. Ovaj poriv najčešće u sebi krije strah da ćemo, ako ne okrivimo drugog, mi sami ispasti krivi. Nažalost, ljudi koji okrivljuju druge i sami dobiju puno okrivljivanja u životu.

4. ETIKETIRANjE. Etiketiranje iliti površno i brzo donošenje sudova o drugima jeste odraz lenjosti uma. Nekad nam je lakše da pustimo druge da zaključuju umesto nas nego da sami malo mućnemo glavom. Drugi razlog etiketiranja je ogorčenost… na ljude, na život, jer nam očigledno nije isporučio onoliko koliko smo očekivali. Kako god, etikete nas ograničavaju, sprečavaju da od života dobijemo više, jer smo „sa prljavom vodom iz korita izbacili i dete.“ Ko zna koliko je propuštenih prilika za divna prijateljstva, možda čak i vezu života, samo zato što smo bili suviše lenji da bismo mislili svojom glavom.

5. OSEĆAJ KRIVICE – Lepo je biti samokritičan. Lepo je priznati kad grešimo. Ipak, ukoliko smo preterano skloni krivici ili imamo posla sa manipulativnom osobom, lako se može desiti da zbog neke sitne omaške plaćamo previsoku cenu. A tek kada se radi o krupnijim greškama… Znate sigurno o čemu pričam. Kome se od nas nije desilo da budemo uvučeni u igru „ko je kriv“, da budemo saterani u mišju rupu (možda smo i sami tamo pokorno otišli), da nam bude oduzeto svako pravo glasa za grešku za koju smo posle shvatili da i nije bila baš toliko strašna?

6. NESPREMNOST DA SE MENjAMO. Cilj našeg života je da se povezujemo sa drugima, a naše komunikacije da omogućimo to povezivanje preko razmene misli i njihovog modifikovanja kako bismo to povezivanje učinili mogućim. I opet, ljudi koji nikada ne menjaju ni svoje mišljenje a kamoli sebe, uglavnom ostaju sami ili u nekvalitetnim vezama. Da li je tako u vašem slučaju?

7. PRENADUVANI EGO. Ova osobina ima veze sa većinom prethodnih, moglo bi se čak reći da predstavlja njihov koren. Ego je naše lažno ja, identifikacija sa sopstvenim osobinama, mišljenjem, delima, posedom… pa čak i manama i bolestima…. uverenje da, ako smo se odrekli njih – da smo se odrekli sebe! Vreme je da odlučimo – da li nam je važnije da budemo srećni ili da uvek budemo u pravu?

Autor: Olivera Ptica