Autor: Marina Ilić

Sponzor konkursa:

Kažu naši stari da ,,iver ne pada daleko od klade’’. To pokazuje i vekovna povezanost Slovena sa prirodom, koja se održala i danas. Iako se već dugo suočavamo sa slabo kontrolisanim zagađivanjem, sa neekološkim odlaganjem otpada, sa nedovoljnom angažovanošću ekoloških političkih i građanskih organizacija, ljudi sve više počinju, mimo neodgovornih organizacionih struktura, da pribegavaju ekološkom načinu života. Pritom, ne mislim na gašenje sijalica jednom godišnje, već na suštinsku promenu starih navika koje su u velikoj meri doprinele povećanoj smrtnosti i lošem kvalitetu života.

Danas, ljudi koji se opredeljuju za zdrav život i zaštitu životne sredine, nisu samo ,,hipsteri sa Zapada’’. Moj tata je, primera radi, iz čista mira počeo da gaji godži, aroniju, čičoku, iako do juče nismo ni čuli za te blagotvorne biljke, a kamoli za njihova svojstva. Kaže: ,,Sine, to je budućnost, čitao sam na internetu! To je sad hit u svetu!’’ Neću da ulazim u to koliko on ima godina i koliki uticaj na njega ima internet ali, da nije reč samo o pokušaju pokretanja porodičnog biznisa, dokaz je to da je plodove svih tih biljaka i sam počeo da koristi u svakodnevnoj ishrani. Ako razmislite, sigurno ćete se i vi setiti barem jednog sličnog primera iz vašeg života, što znači da se svest o važnosti prirode same po sebi, a i po čoveka, sve više širi. Čoveku u Srbiji nisu potrebni stručnjaci da govore o ekologiji, on oseća egzistencijalnu potrebu da se okrene prirodi kako bi što lakše izašao na kraj sa izazovima savremenog načina života.

Strahopoštovanje prema prirodi imali su i njegovi preci, što pokazuju običaji i religija starih Slovena koji su zasnovani na obožavanju prirodnih pojava, oličenih u mitskim bićima. Živeći u neposrednom kontaktu sa divljom prirodom, ovi stari narodi su bili svesni da njihov opstanak zavisi od toga kako će se prema njoj ophoditi. Kako je priroda uticala na njihov svakodnevni život, pokazuje npr. stari kalendar Slovena po kom su određeni periodi u godini dobijali imena na osnovu toga kakve je uslove priroda kreirala u datom trenutku. Ljuti tako predstavlja vreme opakih mećava i ljutih mrazeva, veljača- vreme velike hladnoće i smetova, mežnik- vreme razmeđavanja zime i proleća…

Osim kalendara, i religija starih Slovena ukazuje na njihovu vezanost za prirodu i njene zakone. Tako je Perun bog groma i kiše, Devana – boginja šume i divljine, Surija ili Horos – bog Sunca, Stribog – bog vetra i vazduha, Vesna – boginja proleća itd. Prema nekim istraživanjima, karakteristična za Južne Slovene bila je Lela – boginja šuma, koja se brinula o šumskim stvorenjima kao i o ljudima koji u šumi traže sklonište.

Mitološka bića, takođe, pokazuju koliko je priroda bila važna te tako imamo Lesnika – šumskog duha (LES na staroslovenskom znači ŠUMA), Vile – ženska mitska bića koja žive u prirodi, Šumsku Majku koja ukazuje na jaku vezu Slovena sa šumom. Kada nije postojalo svetilište obredi su se činili u šumama, a Šumska Majka je bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta.

Dakle, svakodnevni život starih Slovena se odigravao u neposrednoj blizini gustih šuma te nije ni čudo zašto su shvatali važnost istih za sopstveni opstanak. Njihove običajne radnje i privredna delatnost odigravali su se u skladu sa prirodnim tokovima i promenama, atmosferskim pojavama, klimatskim odlikama. Danas se čovek skoro potpuno odmetnuo od svog prirodnog staništa, živi u velikom gradu, daleko od šuma, potoka, polja i ne veruje u vile i druga mitološka bića, već novac igra glavnu ulogu u njegovom životu. Od njega sada živi i zavisi.

Međutim, velike klimatske promene nagoveštavaju da će se možda taj odnos prema prirodi promeniti. Čovek sada shvata da nije svemoćan i da ugrožavajući životnu sredinu, ugrožava i sopstveni opstanak. Osim toga, brzina savremenog načina života utiče na to da ima sve više malih, običnih ljudi koji shvataju ulogu prirode u našim životima. Tako i treba da bude. Neka svako bude ekolog za sebe. Jedino tako možemo vratiti prirodu u naše živote i dodeliti joj ulogu koja joj zapravo oduvek i pripada.