Svaki majstor ima svoje tajne. Imaju ih i majstori komunikacije. Ako želite da budete jedan od njih, pratite ovu rubriku i primenjujte naučeno. Za početak, pročitajte ovaj kratak podsetnik. Potom nastavite da ga čitate 21 dan, svako jutro. Ovo je više nego dovoljan period da se stvore nove, korisne navike koje će unaprediti vašu komunikaciju.

1. Prema svakome se ponašaj kao da ćete morati zauvek da ostanete u kontaktu.Ova pretpostavka je sjajan korektivni element koji će našu komunikaciju učiniti prijatnijom, uneće u nju više takta, diplomatije i milosrđa.Budući da život zna da nas iznenadi, od svoje odluke da za sobom ne zatvaramo vrata nogom možemo imati mnogo veće koristi nego što pretpostavljamo. Možda se jednog dana ispostavi da jeonaj sa druge strane vrata bio naš najvažniji klijent, budući šef, ili naša srodna duša sa kojom je kuma upravo nameravala da nas upozna.
2. Ne izjašnjavaj se pre nego što dobiješ dovoljno informacija. Mudri ljudi uvek prvo skupe dovoljno činjenica pa tek onda iznose svoj stav. Ukoliko  brzopleto iznosimo svoje mišljenje, sagovornik će zaključiti da smo površni. Ili će se, još gore, ispostaviti da smo „pomenuli konopac u kući obešenog.“
3. Ne poriči sagovornikovu istinu.Istina je vrlo relativan pojam i većina nas obično misli da smo mi u pravu a da drugi greše. Ipak, čak i kada smo sigurni da naš sagovornik nije u pravu, treba biti vrlo obazriv u iznošenju ličnog stava. Ukoliko nas se tuđa istina ni na koji način ne dotiče – zašto bismo se uopšte uplitali? A ako nas se tiče, iznošenjem svog stava u formi nadovezivanja a ne suprotstavljanja možemo izvršiti na sagovornika mnogo veći uticaj nego direktnim napadom,jer sve što se oseća napadnutimnastavlja još jače da se brani.
4. Kod burnih reakcija primeni tehniku „bušenja balona.“ Ukoliko je naš sagovornik veoma uzrujan, najmudrije je primeniti tehhiku „bušenja balona.“ Ona je vrlo jednostavna. Držimo pažnju na sagovorniku, šaljući mu svojim pogledom i držanjem samo jednu poruku: „Spreman sam da čujem i razumem sve što imaš da mi kažeš.“ Ukoliko neki deo priče ostane nedorečen, možemo postaviti i neko podpitanje. Ako uspemo da ostanemo u ovom stanju dovoljno dugo, u nekom trenutku naš sagovornik će odustati od svog prvobitnog ponašanja i naš razgovor će uploviti u mirne vode.
5. Priznaj očigledno. Ako smo napravili očiglednu grešku, besmisleno je poricati je. Ukoliko je priznamo, ispašćemo fer igrač. Poricanjem očiglednog nećemo ništa dobiti, a bes našeg sagovornika će se uvećati jer će imati osećaj da ga pravimo budalom. Ipak, nema potrebe ni da se zbog svoje greške posipamo pepelom ili dozvoljavamo drugome da zbog nje nad nama zavodi diktaturu. Grešku treba dostojanstveno priznati, pronaći način da je  ispravimo ili se bar iskupimo… I nastaviti dalje.
6. Odgovorno koristi svoju reč.Mudri ljudi odgovorno koriste svoje reči. Ovo znači dve stvari: Oni pričaju samo o stvarima u koje su sigurni, mnogo češće koriste reč „mislim“ nego „znam“ i priznaju kada nešto ne znaju, jer niko nije dužan da sve zna. Druga situacija u kojoj treba kontrolisati svoj jezik je kada neko pokušava da nas navede da se obavežemo na nešto za šta nismo sigurni da nam odgovara. Umesto da se damo obećanje zbog kojeg ćemo se kasnije kajati, zar nije bolje jednostavno reći – „Razmisliću“?
7. Ne zamenjuj istinu pretpostavkama.Nekada su naše pretpostavke nama  toliko uverljive da ih začas zamenimo za istinu. I onda u skladu sa tom “istinom“ dajemo brzoplete pristanke, ulazimo u pogubne odnose, ili optužimo nedužnu osobu. Nikada ne smemo zaboraviti da su pretpostavke – samo pretpostavke.

Autor: Olivera Ptica