Značaj ekološki osveštenih destinacija u savremenom turizmu je i više nego bitan. Postoji niz razloga, ali jedan od meni najubedljivijih je taj da nema vremena za čekanje i da je ovo pravi trenutak da svetska industrija napokon krene primenjivati ekološke standarde, kako bi u budućnosti izbegli loše scenarije sa kojima se gotovo svakodnevno susrećemo. Ovo je pravi trenutak, jer je za rešavanje nagomilanih problema uvek pravo vreme za akciju.

Ukoliko je nafta sinonim za iscrpljivanje planete, onda je ekologija za alternativne mogućnosti. Uopšte nije bitno o kojoj se oblasti industrije radi, jer je sa razvojem civilizacije došlo do razvoja različitih rešenja koja imaju potencijal da u potpunosti zamene postojeća. U tom svetlu se sve više primenjuju primarni i sekundarni izvori energije, čija će potpuna iskorišćenost biti prekretnica u energetskoj nezavisnosti industrijske proizvodnje od fosilnih goriva. Turizam je neodvojivi deo te priče.

Prema izveštaju Svetskog turističkog saveta, ovo je oblast koja poslednjih godina beleži veću stopu rasta nego recimo finansijske usluge ili komunikacije. Sa tim razvojem, sve je veći broj onih zemalja koje svoju turističku ponudu grade oko ekološki prihvatljivog turizma. U okruženju, dobar je primer Slovenije, ali ja vas u ovom tekstu neću voditi tamo. Vodim vas više od 10,000 km zapadno – u centralnu Ameriku.

Kostarika je smeštena između Nikaragve i Paname, ima oko četiri i po miliona stanovnika i svetski je poznata po svojoj ekološkoj politici. Štaviše, ukoliko kroz pretraživač na vašem računaru ukucate ključne reči: “svetske ekološke destinacije”, gotovo sam siguran da ćete pronaći Kostariku među njima.

Sve počinje, rekao bih, još pre tridesetak godina, kada je Oskar Arias Sančez, dobitnik Nobelove nagrade za mir, počeo da ulaže velike napore u promovisanje mira sa prirodom (i mira uopšte) koje je naišlo na odlične reakcije Kostarikanaca u zemlji koja ima više drveća po stanovniku i kilometru kvadratnom od bilo koje druge zemlje na svetu. To je, tako reći, bila inspiracija generacijama da deluju u skladu sa prirodom, pa su Kostarikanci danas među nacijama koje najviše godišnje posade drveća.

Kostarika je 2007. godine usvojila zakon po kome će do 2021. godine postati karbonski neutralna zemlja, što će samo podići standarde u oblasti globalnog ekoturizma. Činjenica da je ova mala zemlja u centralnoj Americi mnogo ispred bogatijih zemalja, jer je način razmišljanja taj koji je čini vrhunskom svetskom ekološki osveštenom destinacijom.

Međutim, da cela ova priča ne ostane na nivou države, mislim da je vrlo bitno zaviriti i u delić njene ekološke ponude.

Gradić Nosara se nalazi u plodnoj dolini istoimene reke, na samoj obali Pacifika. Svi koji su posetili ovaj uspavani surferski raj tvrde da se radi o zaista magičnom mestu. Meštani smatraju da je izuzetno bitno očuvati prirodu za buduće generacije, a o tome svedoči i lokalni The Harmony hotel, dobitnik prestižnog državnog sertifikata za održivi turizam. U čemu je zapravo njegova specifičnost?

Ovo je hotel koji podržava lokalne projekte koji promovišu održivi razvoj zajednice, zapošljava preko 60% ljudi iz najbližeg okruženja, poseduje farmu na kojoj gaji organsku hranu koja se kasnije poslužuje u njihovom restoranu, ne bacaju vodu već je ponovo upotrebljavaju za navodnjavanje bašti, recikliraju 85% smeća, kompostiraju ostatke sirove hrane iz restorana, koriste solarne ploče kako bi putem obnovljivih izvora svim gostima hotela osigurali toplu vodu…

Slažem se, ovaj spisak je dokaz odličnog uticaja ekološkog turizma po najbliže okruženje, a potom i šire aspekte prirode. Zaista ne začuđuje što su interesovanje za The Harmony hotel pokazali vodeći svetski mediji, poput National Geographic ili Travel + Leisure magazina.

Kažu da je rešenje obnavljanja šuma u jednoj sadnici. Ovakvi primeri su, siguran sam,  upravo te sadnice.

Zoran Bezbradica