Ulaganje u vetroparkove podstiče domaće gradjevinarstvo
Projekti vetroparkova u Srbiji, vredni više od milijardu evra, podstaći će domaću gradjevinsku industriju koja učešćem u njihovoj izgradnji može zaraditi više stotina miliona evra u naredne dve do četiri godine, ocenili su u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA).
“Izgradnja jednog vetroparka, snage veće od 100 megavata, omogućava direktno ulaganje od 50 miliona evra u srpsku gradjevinsku industriju, a do sada je u Srbiji pripremljeno nekoliko takvih projekata”, rekla je direktorka kompanije Kontinental vind Serbija (Continental Wind Serbia), jedne od članica SEWEA, Ana Brnabić.
Brnabićeva je za ekološki sajt agencije Beta “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs) navela je da su firme iz tog udruženja do danas u Srbiju i pre početka gradnje vetroparkova uložile više od 25 miliona evra.
“Devedeset ovog novca je otišlo direktno u ekonomiju Srbije kroz kupovinu zemlje, izradu tehničke dokumentacije od strane lokalnih gradjevinskih, elektro i projektnih kompanija, geotehnička ispitivanja i analize, studije uticaja na životnu sredinu, i direktno u budžet Srbije kroz dozvole, takse, uslove, saglasnosti i mišljenja relevantnih državnih institucija i javnih preduzeća”, kazala je ona.
Brnabićeva je istakla da će novac za izgradnju vetroparkova biti iskorišćen za domaću privredu pre svega kroz gradjevinske i transportne usluge, ali i angažmanom lokalnih firmi na izgradnji i ojačanju prenosnog i distributivnog sistema elektromreže Srbije.
“Samo je Kontinental vind Srbija i pre početka gradnje vetroparka Čibuk 1 kod Kovina, vrednog 290 miliona evra, uložio 6,5 miliona evra u pripremne radnje, obavezali smo se da izgradimo i 55 kilometara lokalnih puteva, a sama izgradnja doprinela bi osavremenjivanju i proširenju luke Pančevo do koje bi se dopremali neophodni delovi za vetrenjače”, rekla je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, cilj izgradnje vetroparkova je da se u narednih nekoliko godina iz energije vetra omogući proizvodnja 10 odsto ukupnih energetskih potreba Srbije, a u energetskom smislu, njihov najveći značaj je što čak 70 odsto električne energije proizvode u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz struje najskuplji.
Ona je ocenila da je trenutno najveći problem za početak izgradnje vetroparkova u Srbiji, dogovor države i medunarodnih finansijskih institucija oko modela Ugovora o otkupu električne energije, o čijoj se izmeni pregovara od prve polovine prošle godine.
Više na sajtu Ekologija
Leave a Reply