U Zlakusi, malom selu koje odiše prirodnošću, gostoljubljivošću i lepotom, i danas se izrađuje čuvena glinena grnčarija. Vredne ruke zlakuskih domaćina godinama čuvaju četiri veka staru tehniku kojom se posuđe od gline izrađuje na sporom, ručnom kolu i peče na otvorenoj vatri što je radak slučaj na širim balkanskim prostorima.

Jedinstven je doživljaj prošetati sokacima i ulicama Zlakuse, malog sela pokraj Potpećke pećine. Nestvarna priroda koja ga okružuje, stare seoske kuće pretvorene u restorane sa očuvanim ognjištima i dvorišta prepuna zlakuske lončarije, dočaravaju izgled prave srpske seoske idile.

Iako poznata po prelepoj prirodi, impozantnoj pećini, i muzeju na otvorenom „Terzića avlija“, za Zlakusu je svet čuo pre svega zbog glinenog posuđa koje se ovde pravi na stari, nepromenjen način. Za lonce, đuvečare, pržulje, sačeve i mnoge druge upotrebne sudove, zlakuski grnčari su pravi majstori.

Posuda ima u raznim veličinama, oblicima i šarama. Mnogi ih koriste kao ukrasne predmete za stan, kancelariju, restoran ili dvorište.

Ali, to nije osnovna namena ovim ručno izrađenim, unikatnim predmetima. Iako lepa na izgled, zlakuska grnačarija nije obično posuđe.

Svako ko je probao bilo koji specijalitet iz srpske tradicionalne kuhinje pripremljen u nekoj zlakuskoj posudi, zna o čemu se radi.

Hrana koja se pravi u zlakuskoj grnčariji ima poseban ukus i miris. Pored toga, kuvanje hrane u ovim posudama je zdravo, a jelo ima jedinstven i bogat ukus koji se nikada ne može dobiti pripremanjem u običnom posuđu.

Sirovina za izradu lonaca i druge grnčarije je prerađena glina „gnjila“, koja se kopa u selu Vranjani, nadomak Požege, na dubini od 2 do 8 metara. Glina se meša sa beličastim kamenom-mineralom kalcita, koja se vadi u susednom selu Rupeljevu iz majdana starog preko 200 godina. Glina se meša sa mlevenim kalcitom u odnosu 1:1, koji omogućava „zidanje“ veoma velikih formi.

Tajna kvaliteta zlakuske grnčarije nije strogo čuvana. Meštani koji se bave izradom često dozvole radoznalim posetiocima da pogledaju kako oni to rade. Ipak, za usavršavnje u ovom veoma starom zanatu potrebno je dosta rada, truda i iskustva. Zato je Zlakusa jedino mesto u kome se zadržala vekovima stara tehnika izrade grnčarskih predmeta na ručnom i drvenom točku.

Ono što zlakusku razlikuje od drugih grnčarija, je izrada posuda od mešavine kamena i gline. Mnogi grnčari van Zlakuse posuđe prave samo od gline. Zbog toga se njihovi proizvodi mogu koristiti isključivo za serviranje ili ukras, a zlakuska grnčarija i za pripremanje jela.

Još jedna posebnost zlakuske grnčarije zahvaljujući kojoj je Srbija postala jedinstvena u Evropi, su načini izrade grnčarskih predmeta. Naime, izrada grnčarije se deli na tri načina: bez kola, izrada na ručnom kolu i izrada grnčarije na nožnom kolu. U Zlakusi su zadržana sva tri načina

Kulturno-umetnička manifestacija “Jesen u Zlakusi” održava se od 1992. godine. Do 2009. godine u okviru nje se organizovala i jedna od dve međunarodne kolonije keramike a od tada se pokreće međunarodni sajam grnčarije – lončarijada. Prateći programi su likovna i fotografska kolonija, takmičenje u spremanju starih jela u zlakuškom posuđu, turinir u malom fudbalu, takmičenje u nadvlačenju konopcem, dobrovoljno davanje krvi, promocije knjiga i bogat kulturno-umetnički program.

Oko dvadesetak domaćinstava u Zlakusi, danas se aktivno bavi izradom ovog posuđa. Svi oni poštuju stari način proizvodnje, u kome je jedina novina upotreba mašine za sitnjenje kamena. Sve ostalo je isto kao i pre četiri stotine godina. Tradiciju bavljenja ovim starim zanatom sadašnji majstori će preneti generacijama koje dolaze, kako ova vredna umetnost ne bi bila zaboravljena.

Zlakusu je lepo posetiti u bilo koje doba godine. Fascinantna priroda koja ima svojstvene čari nezavisno od vremena i godišnjih doba, mnogobrojne zanimljive manifestacije i ukusna jela pripremljena u čuvenoj zlakuskoj lončariji, samo su neki od razloga za posetu ovom malom mestu.

Izvor: Serbia.com