Kao mala tražila sam i dobijala dosta igračaka i slatkiša, kao malo veća htela sam dosta znanja, kao malo jača htela sam dosta pobeda i veština, zatim su na red došla putovanja, pa sam htela dosta ljubavnika, pa poslovnih uspeha, htela sam i dosta problema…i sve sam dobijala ali i dalje sam imala tako malo. Jedini deo mog života gde bih se osetila kompletnom bio bi odlazak  u planine vikendom i leti nešto duže ,ali i tada bih govorila kako je sve savrseno u prirodi ali ja ne bih tu mogla živeti, jer šta bih ja tu imala da radim (hahaaa ..sada je to jako smesno)… Moj put joge  i staza meditacije i molitve polako je sa mene skidala dronjke koje su moje želje nabacile na telo i dusu koje je sa rodjenjem dobilo sve što mu je potrebno.

Nema bolnijeg procesa od puta istine, gde gubimo lažni komfor, lažni identitet, nepotrebne želje..itd.

I kada dozvolite da se o vama stara Ćutanje onda na površinu izadje Buka koja vas cepa na hiljade delova u jednom komadu. A onda stižete blizu onoga koji nikada i nije bio odvojen od vas.To neću pokušati da objasnim, jezik ne moze da priviri u tu prisutnost.

Kada sam došla u taj vremenski proces gde ne želim više ništa,gde postajem zahvalna za ono što nemam dobila sam sve što mi je trebalo, ali to tek sada znam. Srela sam svog sadasnjeg životnog saputnika ali ne u gradu, u nekom zagušljivom lokalu, već u planini, ako me neko ikada upita šta je život, šta je pravi život objasniću mu baš taj trenutak susreta- taj osećaj radosti i straha kada dodje  vreme promene!

…i nakon unutrašnjih previranja, tumaranja po hodnicima razuma i strahova, pekla sam se u sopstvenom sosu…ali upravo to rastapanje me je činilo bogatijom, taj živi osećaj iskustva, to vreme odluke i odgovornosti..ah kakvo bogatstvo!

…imamo divnu kućicu ispod planine Rtanj, u selu Vrmdza, ujutru dok jos lezimo u krevetu zagrlimo se i pomolimo zajedno-zahvalimo, pijemo kafu ili Rtanjski čaj ispred kuće na odblesku sunca sa planine, odlazimo u baštu i biramo šta želimo za doručak, vežbamo zajedno ispod starog oraha Qi Gong i u plevnji Jogu, pravimo novu kućicu od blata, plevimo baštu, šetamo po preriji ispod Rtanjske piramide, beremo lekovito bilje, pričamo o svojim uvidima dok smo nešto radili na placu ili vežbali, dizajniramo nas životni prostor, odlazimo do prvih komšija gde razmenjujemo iskustva, pričamo o seoskim radovima, probamo novo slatko …veceramo kozji sir sa maslinovim uljem i belim lukom, ja licno volim da tapkam prstom po mrvicama koje ostanu u tanjiru.. tada imam inspiraciju da kazem i nešto mudro, popijemo po čašicu kruške(domaće rakije) i spremamo se za spavanje tako opijeni vazduhom i preplavljeni novim idejama za sutra…pre nego što legnemo Miloš odlazi da nahrani psa i mačka…ja uglavnom ležem prva i u planinskoj svežoj tišini imam osećaj da sam Dobila Ovaj Dan… setim se u gradu koliko sam puta legla sa osećajem kako sam izgubila u jurnjavi nečega bledog ceo jedan dan…

…zagrlimo se i pomolimo zajedno,zahvalimo sa sve sto imamo a ja shvatam da sve sto sam htela nije Sve već Jedno!

Ana Ninković