April 17, 2018 in Uncategorized

Oskoruša, zaboravljeni izvor zdravlja

Nekada uobičajeni “ukras” seoskih imanja, dugovečno stablo oskoruše (Sorbus domestica), prepoznatljivo po bujnoj krošnji i oporim plodovima od kojih se pravila izuzetno cenjena rakija, danas je prava retkost u Srbiji, i može da se vidi uglavnom kao usamljeno drvo na livadama ili retkim šumama hrasta, graba i cera. Stabla su većinom starija od sto godina.

U narodnoj medicini brojnih evropskih naroda, oskoruša je od davnina uživala veliku popularnost. Posebno su cenjeni sušeni plodovi, od kojih su se spravljali lekoviti čajevi za razne namene. Ovo izuzetno lekovito voće preporučuje se za regulisanje rada žuči, jetre, ćelija mozga kod kojih poboljšava memoriju i povećava koncentraciju, a poboljšava i celokupan rad nervnog sistema. Plod je dobar i za regulisanje varenja i crevne peristaltike, odnosno rad creva. Sprečava zatvor i anemiju, a koristi se i za jačanje organizma i srca. Prija i dijabetičarima, jer sadrži minimalne koncentracije saharoze. U nekim krajevima ovu voćku smatraju i snažnim afrodizijakom, dok žene veruju da je korisna u periodu trudnoće.

Plod oskoruše je sitan, jabukolikog ili kruškolikog oblika, dosta kiseo i opor. Sadrži jedanaest do četrnaest odsto šećera, znatno više fruktoze nego glukoze. U prezrelom voću ima u izvesnoj količini alkohola i jabučne kiseline, azotnih sastojaka i dosta celuloze. U zavidnoj količini sadrži i vitamin C, odnosno asorbinsku kiselinu, kao i karotin. Dozreva krajem septembra i u oktobru, ali je vrlo ukusan, sladak i hranljiv tek nakon stajanja kada ugnjili i prvih mrazeva. Tada dobija i mekoću i finu smeđu boju.

Nekada su se suve oskoruše mlele i dodavale brašnu radi boljeg ukusa hleba. Osim što se koristi za jelo, plod služi i za spravljanje želea, marmelade i kompota, pri čemu kompot od suvih oskoruša, mešan sa drugim voćem ima poseban ukus. Tamo gde oskoruša ima dovoljno, koriste se i za proizvodnju rakije.

Nažalost, oskoruša kod nas nije posebno cenjena kao što je to slučaj u Francuskoj i Nemačkoj, gde su plodovi vrlo traženi u prehrambenoj industriji. Da bi ih imali u dovoljnoj količini, oskorušu gaje u zasadima.

Više na Zdrava Srbija




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

By browsing this website, you agree to our privacy policy.
I Agree