Leteći kao pilot avionom tokom Drugog svetskog rata iznad Fruške gore, Zemunac Anton Đurin je dobro osmotrio planinu, što će se pokazati kao vrlo značajno kada je mnogo kasnije njegovog dvanaestogodišnjeg sina Želimira počeo da muči teži oblik astme. Mašinski inženjer i pasionirani pčelar Anton Đurin se okrenuo ruskoj literaturi i zapisima o lekovitim svojstvima perge i bilja u medu. Napravio je mešavinu kojom je posle šest meseci dečakova boljka pobeđena, zbog čega su svi u porodici koji su kasnije imali neki zdravstveni problem uvek prvo zvali dedu Antona za pergu u medenoj mešavini.
Možda će i oni koji redovno uzimaju med zastati čitajući „perga” i zapitati se šta je to. Oni baš dobro upućeni podsetiće da se ta blagodet za ljudski organizam pominje u svim drevnim kulturama, neki će citirati Hipokrata koji je davno, davno pisao o njenim lekovitim svojstvima.

Šta je perga? Perga ili pčelinji hleb je (bee bread) prerađen polen od strane pčela. Pčele donose polen sa cvetova biljaka u svoju košnicu, vrše njegovu fermentaciju pri čemu koriste čak 107 vrsta gljivica, od kojih više od 80 specijalizovanih vrsta kvasaca, kao i 39 vrsta korisnih bakterija koje, zajedno, doprinose da perga ima devet puta veću hranljivu vrednost od sirovog polena. Pod dejstvom fermenata iz meda, sekreta pčelinjih žlezda i niza pomenutih mikroorganizama, dolazi do mlečno-kisele fermentacije u kojoj se polen pretvara u pergu. Važno je napomenuti da se pri tom procesu otklanja celuloza kojom je svako polenovo zrno obmotano, tako da je 100 odsto svarljiva, za razliku od običnog polena.

Dušan Đurin, Antonov unuk, danas nastoji da med sa pergom i sokom lekovitog bilja sa Fruške gore po dedinom receptu i dalje ostane ponos porodice i objašnjava da je to fermentisani polen, kako neki kažu „pčelinji hleb”.
– Za razliku od sirovog polena, koji se sakuplja pomoću mehaničkih hvatača na ulazu u košnicu, polen u ćelijama prerade gljivice i korisne bakterije, pa polenova zrna ostaju bez, inače, teško svarljive celulozne opne i nastane perga, jedan od najvrednijih pčelinjih proizvoda – pokušava jednostavno da objasni najmlađi Đurin. – Samo izdvajanje perge iz pčelinjeg saća je mukotrpno, ali deda je sa puno strpljenja počeo da taloži prve količine i pravi mešavinu u kombinaciji sa prirodnim medom.
Videvši da je u košnici našao lek za svog sina, deda Anton se na obroncima Fruške gore mnogo ozbiljnije posvećuje pčelarstvu i samom svojstvu perge – ističe unuk Duško. Zbog idealnih uslova za pčelarstvo na Fruškoj gori, u narednih 25 godina usavršavaće znanje o pčelama i onome što čoveku dobro daju, pisaće knjige, učestvovaće u osnivanju Pčelarske zadruge „Maja”, učestvovaće na raznim manifestacijama, osvajaće mnogobrojne nagrade i priznanja i predstavljaće reprezentativnog pčelara u onoj SFRJ.
– Istovremeno inženjer sa Želimirom usavršava mašinu kojom se na jednostavniji način bez zagrevanja izdvaja čista perga iz saća, s obzirom na to da toplota uništava vitamine i druge korisne sastojke iz polena. Povećavao se broj učinkom perge zadovoljnih i oporavljenih prijatelja i deda nije posustajao. Iz jednog rama u košnici dobija se između dvesta i trista grama perge, a on je pokušavao da utvrdi kako da izbalansira sastojke za što brži oporavak i došao do idealne razmere, 21 gram perge u 250 grama kvalitetnog prirodno vrcanog meda i još deset procenata soka lekovitog fruškogorskog bilja. S obzirom na to da gram perge na našem tržištu košta jedan evro, važno je bilo napraviti sastav sa optimalnom količinom fermentisanog polena da se u teglu ne trpa previše perge a ni premalo, da ona ne deluje. Jer dobar učinak se postiže i sa 11 grama, ali deda je smatrao da je 21 gram ono pravo – dodaje Duško Đurin.

[su_button url=”http://www.zelenestrane.rs/item/perga-21/” target=”blank” background=”#ef2d2e” color=”#000000″ size=”7″ center=”yes”]Poručite ovde!!!![/su_button]

– Perga u kombinaciji sa medom i lekovitim biljem već za tri nedelje popravlja krvnu sliku, jer je naučno dokazano da konzumiranje fermentisanog polena i meda dovodi do brzog porasta hemoglobina u krvi. Ova kombinacija balansira organizam u slučaju poremećaja i bolesti. Jača krvne sudove, sređuje loš holesterol, jača imunološki sistem posle hemioterapije. Tradicionalna kineska medicina koristi pergu i za aktiviranje oslabljenih mišićnih ligamenata očiju, sprečavanje krvarenja u mrežnjači oka, kao i za lečenje oštećenja kože koja nastaju kao posledica primene radioterapije – navodi Duško.
Po njegovim rečima fermentisani polen je koristan i u slučaju kolitisa, hroničnog zatvora, hepatitisa i drugih poremećaja funkcija jetre, hroničnih zapaljenja prostate, kao i muške sterilnosti i impotencije. Uzimaju pergu i oni koji se žale na smetnje u radu srca, na gastritis, poremećaj žlezda sa unutrašnjim lučenjem, čir na dvanaestopalačnom crevu, smanjeni libido, prilikom raznih alergija, prehlada i gripa, čak i osobe sa loši pamćenjem.