WWOOF projekat u Srbiji obeležava treću uspešnu godinu postojanja. Tokom ovog perioda, izgrađena je baza od 40 organskih domaćinstava u Srbiji u čijem je radu i opstanku učestvovalo više od 200 volontera iz zemlje i sveta.

WWOOF je nova paradigma koja se bazira na dobroj volji u više od 50 zemalja sveta: Niko ništa ne plaća, a svi nešto dobijaju. S jedne strane su organska domaćinstva kojima je pomoć potrebna. A sa druge volonteri iz zemlje i inostranstva spremni da pomognu. Svako može da ponudi svoju pomoć u zamenu za smeštaj i hranu. Poslovi na kojima se volontira odnose se pre svega na rad u organskoj proizvodnji hrane (sadnja, plevljenje, zalivanje, branje voća i povrća, muža i hranjenje životinja, kompostiranje, konzerviranje hrane), ali i na sve druge poslove u vezi sa održivim načinima života (zemljana gradnja idr.). Volontira se uglavnom od 4 do 6 sati dnevno tokom perioda koji volonter i domaćin unapred dogovore. Taj period može trajati od 3 dana, pa i do više meseci, a u skorije vreme sve popularnija su celosezonska volontiranja. Domaćin na ovaj način dobija dragocenu pomoć u vidu još jednog para vrednih ruku, a volonter stiče iskustvo i nova saznanja.

Počeci WWOOF-a u Srbiji nisu bili nimalo laki, svedoči WWOOF koordinatorka u Srbiji, Katarina Milenković:

„Kada smo počeli WWOOF u Srbiji pre tri godine, u našoj bazi nalazila su se samo 3 domaćinstva i jedva petnaestak volontera. Putovali smo Srbijom, pitali poznanike i prijatelje da nam preporuče domaćinstva koja bi razumela i prihvatila koncept razmene kakav WWOOF nudi. Sa izabranima smo lično razgovarali. U početku je bilo vrlo teško jer su naši ljudi nepoverljivi, naročito prema neznancima koje je trebalo primiti u svoj dom. No, kada su došli prvi volonteri, domaćini mogli su da šire dobre vesti dalje. Od usta do usta, WWOOF je zaživeo i kod nas kao projekat Ama Centra za negu čoveka i prirode.“

Među prvim volonterima bio je blogerski par, Bet i Rendi koji su pišući o svom WWOOFovanju u okolini Novog Sada doprineli promociji Srbije kao WWOOF destinacije u svetu. Na svom veoma posećenom blogu tada su napisali da nigde nisu probali tako sočan i sladak paradajz kao u Srbiji, opisali su kako se u Čortanovcima pravi vino i da im je omiljeni obrok u Srbiji bila salata od pečenih paprika i belog luka.

Jednom kada se WWOOF “zakotrljao” u Srbiji, postalo je pravo zadovoljstvo baviti se spajanjem volontera i onih koji su izabrali drugačiji pristup prirodi od konvencionalnog, kaže Katarina:

„Danas, osim sto smo podrška volonterima i domaćinima, osim što radimo na širenju mreže i stalnoj promociji WWOOFa među organskim proizvođačima i volonterima, organizujemo i organske pijace u želji da, pre svega, pomognemo našim domaćinima kao lokalnim i odgovornim proizvođačima. Tako smo do sada imali WWOOF pijace na Supernatural festivalu, Mikser festivalu i, tradicionalno, na Beogradskom festivalu cveća – ove godine po treći put“.

Iako je WWOOF Srbija mali po broju domaćina u odnosu na Francusku, Ameriku ili Kanadu koja, npr. ima vise od 2.000 domaćina, zadovoljstvo naših volontera je ono što nas ogreje svaki put. Norvežanka, Mette Pauline Strand nedavno je volontirala u Šumadiji gde je između ostalog naučila da pravi kajmak:

„Volontirala sam na imanju gde su domaćini pravili kuću po principima samoodrživosti, tako da sam imala divnu priliku da naučim nešto o tome. Upotrebljavali smo reciklirane i prirodne materijale, npr. pravili smo zid koji je sa spoljašnje strane načinjen od starih automobilskih guma i gline, a sa unutrašnje od staklenih flaša i gipsa. Naučila sam mnogo o životu u Srbiji i to je neprocenjivo iskustvo. U selu gde sam boravila, neki od meštana imali su jaja, drugi mleko, a treći su pak znali koje su pečurke sigurne za branje i pripremanje. Uživala sam da budem deo te zajednice“.

Organski proizvođači obično pristupe WWOOF-u stidljivo, oprezno, a zatim steknu prijatelje za ceo život. Posle trogodišnjeg iskustva WWOOF domaćina, Smilja kaže da WWOOF spaja ljude na mnogo nivoa:

„Mi baš uživamo u tome što smo WWOOF domaćini, jer meni skoro svaki dolazak volontera izgleda kao mini putovanje i svakako mislim da je definitivno neki vid putovanja bez pokretanja. Svaki volonter donese svoj kulturni obrazac, navike i karakteristike svog naroda, a usput pokupi i naše. To je jedan divan način da ljudi razmenjuju svoje različitosti i da steknu i ponekog prijatelja. Naš prvi volonter od pre tri godine, iz Poljske, opet nas je posetio zimus, van WWOOF-ovanja, samo na druženje. I opet planira”.

Slobodan je pak nedavno ugostio svog prvog volontera iz Holandije:

“Njegova radoznalost, otvorenost, prostodušnost i širina pogleda na svet bili su divno iznenađenje. Trud koji je moj gost ulagao u rad i na polju, iako nenaviknut na poljske radove, za svaku su pohvalu. Dosta je mlađi od mene, ali smo opet razgovarali o brojnim temama, od poljoprivrede, preko sporta, pa smo stigli i do žena i pitanja srca i duše. Izuzetno uvažavanje i poštovanje prema meni zbog svega što radim u vezi sa organskom poljoprivredom zaista su mi veliki podstrek”.

WWOOF je skraćenica za „World Wide Opportunities on Organic Farms“, u prevodu „prilike za volontiranje na organskim farmama“. Radi se o jednostavnoj razmeni: WWOOFer (volonter) dobija smeštaj i hranu besplatno u zamenu za pomoć u održavanju organskog domaćinstva. Iz sopstvene potrebe, koncept je razvila Suzan Kopard 1971. u Engleskoj pošto je rešila da se vrati prirodi dok je radila kao sekretarica. U početku potpuno sama, a kasnije uz pomoć drugih ljudi koji su razumeli značaj njene inicijative, Suzan je uspela da osnuje i održi svetski pokret. Posle godina postojanja nacionalnih organizacija, konačno 2013. osnovan je Federation of WWOOF Organisations (FoWO) kao krovna organizacija WWOOF pokreta u svetu. U osnivanju FoWO učestvovao je i WWOOF Srbija i on danas broji više od 50 zemalja članica.